Asteroid koji ide ka Zemlji ima snagu 22 atomske bombe

U tišini svemira, daleko od svakodnevnih briga i buke planete, jedan drevni putnik neumorno kruži oko Sunca. Njegovo ime je Bennu i već godinama zaokuplja pažnju naučnika širom sveta. Razlog je jednostavan, ali uznemirujući: postoji mala, ali realna šansa da se jednog dana sudari sa Zemljom.

Prema procenama stručnjaka iz NASA, asteroid Bennu prolazi u blizini naše planete otprilike na svakih šest godina. Iako većina tih prolazaka ne predstavlja nikakvu opasnost, precizne simulacije orbite ukazale su na jedan datum koji se izdvaja: 24. septembar 2182. godine. Upravo tada postoji najveća verovatnoća potencijalnog sudara, iako naučnici naglašavaju da je rizik i dalje relativno mali - procenjuje se na oko 1 prema 2.700, piše Njuzvik.

Ipak, ono što zabrinjava nije samo mogućnost udara, već i snaga koju bi Bennu mogao da oslobodi. Procene govore da bi energija udara bila ekvivalentna eksploziji oko 22 atomske bombe, piše Space.com.

Iako to ne bi izazvalo globalno uništenje poput udara koji je zbrisao dinosauruse, posledice bi bile razorne na regionalnom nivou, od snažnih udarnih talasa i požara, do klimatskih poremećaja i prašine koja bi mogla privremeno da zakloni Sunce.

Menjanje putanje objekata u blizini Zemlje

Zbog toga NASA već godinama ne sedi skrštenih ruku. Još 2016. godine lansirana je misija OSIRIS-REx, čiji je cilj bio da se približi Bennu-u, mapira njegovu površinu i prikupi uzorke. Letelica je uspešno stigla do asteroida, prikupila materijal i vratila ga na Zemlju 2023. godine, čime je čovečanstvo prvi put dobilo direktan uvid u sastav jednog potencijalno opasnog nebeskog tela.

Analize tih uzoraka pokazale su da Bennu sadrži ugljenik, vodu i organske molekule, ključne sastojke za nastanak života. To dodatno povećava naučni značaj ovog asteroida, jer pruža uvid u rane faze formiranja Sunčevog sistema. Istovremeno, njegova struktura, labava gomila stena i prašine, ukazuje da bi eventualno skretanje sa putanje moglo da bude složenije nego što se ranije mislilo.

Bennu, međutim, nije jedina pretnja koja se prati. Naučnici redovno analiziraju hiljade objekata poznatih kao objekti u blizini Zemlje - NEO (Near-Earth Objects), koristeći teleskope i radarske sisteme kako bi na vreme uočili potencijalne opasnosti.

U tom kontekstu, misije poput DART već su pokazale da je moguće promeniti putanju asteroida. Ova misija je 2022. godine uspešno skrenula jedan manji asteroid sa njegove orbite, što je bio istorijski trenutak za planetarnu odbranu.

Istorija nas podseća da sudari nisu retkost. Najpoznatiji primer je Chicxulub udar pre oko 66 miliona godina, koji je doveo do izumiranja dinosaurusa. Iako je Bennu znatno manji, njegova potencijalna energija udara dovoljna je da izazove katastrofu koja bi se osetila širom kontinenta.

I dok je 2182. godina daleko u budućnosti, naučnici ističu da upravo sada, prvi put u istoriji, čovečanstvo ima tehnologiju da zaštiti planetu, predvidi i potencijalno spreči kosmičku katastrofu.