Moramo da se pripremimo za primenu veštačke inteligencije

Dragana Domazeta (79), profesora emeritusa, predsednika i osnivača jednog savremenog i inovativnog privatnog univerziteta, koji je u dva mandata bio i ministar za nauku i tehnološki razvoj u vladi Srbije, sačekali smo da se vrati s naučne konferencije „Trendovi razvoja”, održane početkom meseca u Vrnjačkoj Banji s temom „Transformacija visokog obrazovanja u novim tehnološkim okvirima”.

Taman da nam iznese najnovije informacije o primeni veštačke inteligencije kod nas, ali i svoje viđenje šta u obrazovnom procesu moramo da menjamo da bi nove generacije bile spremne da je primenjuju.

Kao inženjer mašinstva i profesor Mašinskog fakulteta u Nišu, posle specijalizacije u oblasti veštačke inteligencije 1991. u SAD, a po povratku, otvorio je sa saradnicima Laboratoriju za inteligentne proizvodne sisteme na Mašinskom fakultetu u Nišu, u kome su razvijali integrisan sistem za razvoj novih proizvoda uz primenu VI, a svoje znanje je primenjivao i sedam godina i u Singapuru, u Institutu za proizvodne tehnologije (GINTIC). Bavio se razvojem inteligentnih sistema za deljenje podataka o proizvodima primenom objektno-orijentisanih baza podataka, projektovao je i prvu verziju inteligentnog sistema za izdavanje građevinskih dozvola za njihovo Ministarstvo građevinarstva, na mestu starijeg istraživača vodio je projekte u brodogradnji, industriji elektronike, mašinstva, industriji alata za proizvodnju delova od plastike (za računare, audio-video uređaje, televizore)... Seća se kako se tad naročito mnogo radilo na reinženjeringu poslovnih procesa i njihovoj automatizaciji, neophodnog za digitalnu transformaciju, koja prethodi korišćenju VI, jer već tada je bilo jasno u kom pravcu se kreće budućnost nauke i tehnologije, a i industrije.

IT najzdraviji deo naše industrije

Da li smo u Srbiji blizu te digitalne transformacije i uvođenja VI gde god možemo, ili nas čeka još prilično posla?

– Moramo da se pripremo za primenu veštačke inteligencije. Potrebno je da se svi procesi automatizuju, da ih snimimo, reorganizujemo... VI je u planovima vlade Srbije i to je dobro, ali nije sve dobro u delu koji se odnosi na sprovođenje. Sve to traži reformu obrazovnih sistema, više ulaganja i veću objektivnu konkurenciju na međunarodnom polju, kao i ukidanje raznih monopola, pa i onog u obrazovanju – odgovara naš sagovornik.

Podseća nas da smo nekada imali jaku mašinogradnju, pravili razne mašine, prese...

– Sada imamo IT industriju, i ona je najzdraviji deo industrije kod nas, jer ne zahteva velika ulaganja. Ali moramo da razvijamo i svoju industriju i svoje finalne proizvode. Naša industrija je sada pod uticajem onih investitora koji žele brzi profit. U Singapuru sam zapamtio njihov stav da neće da razvijaju industriju koja ne pravi bar 100.000 dolara godišnje dodatne vrednosti, po zaposlenom. I to važi i danas, a trebalo bi i kod nas – napominje on.

Za pojedine državne univerzitete misli da su prepunjeni profesorima, čemu doprinosi propisano ograničenje da u preseku nastavnici ne smeju da imaju više od šest časova nedeljno. Da bi zaposlili nekog nastavnika, samo se dodaju izborni predmeti, koji ponekad imaju samo nekoliko studenta. Smatra da je potrebno promeniti politiku finansiranja visokog obrazovanja i da s postojećim finansijama mora drugačije da se raspolaže.

Domazet je u poslednje vreme često u Kini, drži predavanja o primeni generativne VI u obrazovanju.

– Za razliku od firmi koje VI treba da koriste da bi skratile vreme pripreme i oslobodile se viška kadrova, mi u obrazovanju moramo studente da naučimo da kada se zaposle mogu odmah da primenjuju VI – kaže naš sagovornik, koji na Fakultetu informacionih tehnologija predaje više predmeta, a na Fakultetu za menadžment i predmete Modeli digitalnog biznisa i Digitalna transformacija na master studijama. Tu upotrebu VI izučavaju i studenti koji neće biti programeri, već budući menadžeri.

I priča profesor kako se već sada dešava da student, u okviru predispitnih obaveza, donese lepu studiju, koju je napravio uz pomoć VI, ali kod iskusnih nastavnika to ne može da prođe. Student mora usmeno da brani i objasni šta je uradio, a uz to dobija projektni zadatak koji ne može da nađe na internetu.

On veruje da Srbija ima dosta potencijala u ljudima za istraživanja, ali malo infrastrukture i laboratorijskih uslova za ozbiljna istraživanja.

– Ono što nije dobro je to što se radi samo za biblioteke, a ne i za industriju. Za izbor nastavnika gledaju se samo objavljeni radovi, a ne ceni se primena. To je glavna mana i jedan od zaključaka ove nedavne konferencije kojoj sam prisustvovao. O tome se sada i u Evropi govori. Cilj je da se smanji značaj objavljivanih radova jer kod nas svi skupljaju neke poene, kao da je to najvažnije. Mnogo je važnije šta ste radili na primeni rezultata istraživanja – objašnjava on.

Dodaje da sam nije objavio ni jedan rad dok ga prvo nije primenio:

– Sve što sam radio u mašinstvu, pre toga sam pravio simulacione modele na računaru, projektovao u digitalnom prostoru, pa onda pravio fizičke proizvode koji su se proizvodili, izvozili na brojna tržišta. Meni je primena recenzent. To je možda inženjerski pristup, ali mislim da tako treba da se radi. Ako ste pametni i vredni možete stvarno da pripremite dobre teoretske radove, ali ako to ne primenite, šta ima država od toga što sam ja napunio biblioteku radovima?

Posao ministra nauke ne smatra radom u politici:

– Za mene je politika bila i izrada strategije razvoja visokog obrazovanja, od 2010. do 2020. Postavio sam, kao ministar, i strategiju industrijskog razvoja Srbije da bi videli koji su prioriteti i za primenjena istraživanja. Cela ideja je bila da mi, kao mala zemlja, pogotovu posle raspada Jugoslavije, ne možemo da pokrivamo sve živo, već mora da se znaju prioriteti. Da se usmerimo na one grane u kojima možemo da pravimo međunarodno konkurentni finalni proizvod. To je bio moj zadatak.

Tragična vest

Ali iza ovoga sledi „tragična vest”. Baš tako ju je sam naš sagovornik opisao:

– Mi smo tri godine to radili. Učestvovalo je 350 ljudi iz industrije, instituta, fakulteta.... tri obimne knjige smo napravili. Nažalost, na samom kraju, na opšte iznenađenje, došla je „tragična” vest: Ministarstvo za privredu i privatizaciju nije dalo saglasnost da se to iznese na vladu, a međuvremenu je Đinđić ubijen. Dogodili su se i novi, vanredni izbori. Tako taj ogroman i važan rezultat, u kome smo identifikovali oblasti industrije koje mogu da budu prioriteti u razvoju nove industrije u Srbiji, nikada nije zvanično usvojen.

– Pored toga, pokrenuli smo tri nacionalna projekta u oblasti energetske efikasnosti, korišćenju voda i razvoja prehrambene industrije po konceptu „od njive do samousluge”. Hteo sam da izvozimo prehrambene proizvode, a ne samo sirovine, kao kukuruz i pšenicu. Petnaest oblasti smo pokrili u oblasti energetske efikasnosti – od izolacija zgrada do upravljanja vodama i proizvodnim sistemima.

Naučni deo u okviru ovih nacionalnih projekata je urađen, ali za samo tri godine nismo imali vremena da to razvijemo u industrijskom delu – kaže Domazet.

Ipak, sebi u zasluge upisuje da je uspeo, uz podršku vlade, da utrostruči budžet za nauku za tri godine i da pokrene nove naučne projekte sa isključivo inostranom recenzijom Univerziteta u Bolonji. Uključili smo i naše fizičare u istraživanja u velikom Cern institutu u Švajcarskoj, bez finansijskih ulaganja institutu, već isporukom specifičnih proizvoda za istraživačku infrastrukturu koje je proizvela naša industrija (Ivo Lola Ribar, Crvena zastava), a ministarstvo to finansiralo.

– Opremili smo sve fakultete i univerzitete računarima, razvili računarske mreže, uveli baze elektronskih inostranih časopisa za sve istraživače, a i otpočeli ponovo nabavku opreme za laboratorijska istraživanja.

Iskustva iz Singapura

– U Singapuru sam sedam godina radio u tadašnjem najvećem institutu, a uveče sam, na fakultetu, predavao jednom do dva puta nedeljno, što mi je bila dodatna aktivnost. Poslednji put sam tamo bio 2007. Taj grad se tako brzo menja da sam ga jedva poznao. Živeo sam u zgradi sa 25 spratova, s bazenom, lepo zdanje... I kada sam tokom svog poslednjeg boravka otišao da obiđem taj kraj u centru gradu – nema zgrade! Oni su porušili staru i spremaju se da grade novu. Kod njih se zgrada od 25 spratova stara 30 godina smatra starom. Mnogo toga se iz Singapura može preslikati kod nas u Srbiji, i to sam pokušavao da uradim kao ministar nauke i tehnologije, ali niko nije hteo da sluša. Odgovor je bio da mi nismo Singapur, ovde je drugačije... Đinđiću sam poslao oko 20 knjiga u kojima su zvaničnici Singapura objavili sve što su radili u njegovom  razvoju: zakone, pravila, dileme koje su imale, politike.

Voli Niš

Iako je u 79. godini, za svoj posao profesor Domazet kaže da mu je umna gimnastika. Zvanično je penzioner, ali kako kaže, „radi punom parom”. Uz to svira klavir, Šopena, okuplja unuke, ali i staro društvo. Već 50 godina se skupljaju petkom u Nišu u kafani „Amerikanac”, a sada u „Nišlijskoj mehani”.

– Odlazim često u Niš. Nasledio sam od dede vilu u Niškoj Banji i stan u Nišu, od roditelja. Volim taj grad, a tu nam je i velika zgrada univerziteta – kaže naš sagovornik.

Potpredsednik Demokratske stranke u vreme Mićunovića

Jedan je od retkih ministara koji je se nije dugo zadržao u politici, pa pitamo kako je podneo odlazak iz javnog i političkog života:

– Znao sam da ću biti privremeno u vladi, mada sam ja jedan od prvih članova Demokratske stranke (DS). Osnovao sam DS u Nišu maja 1990, bio sam dve godine predsednik Gradskog odbora stranke u Nišu i potpredsednik DS u vreme Mićunovića. Đinđić, tada predsednik Izvršnog odbora DS, pitao me je da ga podržim u pritisku na Mićunovića da podnese ostavku. Tada sam Zoranu rekao da ga Mićunović voli kao sina, da o njemu uvek sve najbolje govori i da za to sačeka još godinu dana na redovne izbore u stranci. Jer, kazao sam da nema smisla da ga smenjujemo, ali me Zoran nije poslušao. Onda sam dao ostavku na funkciju potpredsednika i na funkciju poslanika Savezne skupštine, spakovao se i otišao u Singapur da se bavim svojim poslom. I jedan i drugi su mi bili prijatelji – otkriva naš sagovornik.

Danas žali samo za tim što nije sproveo reformu naučno-istraživačkog sistema.

– Falilo mi još godinu dana da to primenim, sve zakone sam spremio…

Ali, Zoran Živković, tadašnji predsednik DS, raspisao je prevremene izbore, a posle toga DS više nije bila u vladi.

Po povratku iz Singapura, bio je potpredsednik Centra za resorne odbore, a kasnije i predsednik Političkog saveta stranke.

– Nažalost, u Demokratsku stranku, kao i u svaku stranku na vlasti, došli su mnogi samo zbog vlasti! I to je rasturilo DS. Nas stare su izbacili iz stranke. Voleo bih da DS ima budućnost, nama je ona potrebna – navodi Domazet.