Male po formi, velike po značaju

Medalje i plakete najčešće doživljavamo kao nekakve nagrade, priznanja posvećene nekome ili nečemu, ili predmete koji „žive” u vitrinama kao istorijski artefakti.

Ali kako izgleda kada ovi predmeti postanu samostalno umetničko delo, može da se vidi na Bijenalu medalja i plaketa u Pančevu. Nakon pionirskog iskoraka 2023. godine, ovo bijenale nastavlja svoju misiju da se medaljerstvo u Srbiji profiliše kao ravnopravan i autonoman umetnički medij. Ova jedinstvena smotra kulture pomera granice između primenjene i likovne umetnosti i menja način na koji posmatramo ovaj, često zanemaren, medij, a umetnici različitih generacija i poetika dobijaju novi poligon slobode, da bez stilskih i tehničkih ograničenja istraže te specifične forme.

„Navikli smo da je medalja nešto što se nekome posvećuje i čekamo da nam se da nekakav zadatak, a zapravo je to format koji može dati izuzetne likovne kvalitete. Pored umetnika koji ih imaju u svom opusu, pojavljuju se na bijenalu i oni koji do sada nisu imali afiniteta, ili ih duže vreme nisu radili, a to jeste rezultat negovanja naše zajednice, kontakata i praćenja savremene produkcije, ali i međusobne podrške umetnika. Zadovoljni smo kada dobijemo dobar rad, a još bitnije nam je da sagledamo šta se dešava na tom polju. Vidimo da umetnike zaokuplja ovaj format, izazovan na klasičnim izložbama, jer ga „pojedu” oni veći, a nije uvek ono što je veće i bolje. Zato smo rekli, hajde da se pokažemo na nečemu što je najintimnije, najmanje, najzatvorenije, sportskim rečnikom – „igra na petoparcu”, objašnjava za „Magazin” akademska vajarka Svetlana Karović Deranić, članica oganizacionog odbora, koautorka izložbe.

Tako Bijenale medalja i plaketa pokazuju koliko se vrsnih umetnika mlađe i srednje generacije njima bavi, ali i koliko su im potrebni javni prostori.

„Više to nije pitanje ni institucije ili ličnosti već saznanja da takva forma može biti namenjena i posvećena nekome ko nije javna ličnost, ili nekoj emociji, jer bazično likovna umetnost se uvek nekome posvećuje”, dodaje Karović Deranić.

Takvom otvorenom konceptu bijenale ostaje dosledan izborom tema, motiva i materijala. Od klasičnih pristupa, pre svega metalima i legurama, staklu, drvetu i kamenu, u novije vreme polimerima, sve je dobrodošlo…Tako je na poziv za učešće na ovom skupu odgovorilo četrdesetak umetnika, kako novim, tako i namenski rađenim medaljama i plaketama, za određene prilike nagrađivanja i jubileje. Pobornici savremenog koncepta zalaze sve više u teren primenjene umetnosti.

„Smisao ili svrha izložbe je promena poimanja medalje s njenog isključivo kulturno-istorijskog značaja ka estetsko-umetničkoj vrednosti. Događa se inverzija u odnosu likovne primenjene umetnosti, odnosno likovna preuzima prevlast, a time se menja i tumačenje semantičkog polja medaljerstva. Paralelno s tim intrigantno je izazovno i podsticajno promišljanje kuda se kreće i kuda će se kretati izrada medalja i plaketa u Srbiji, kao i srpsko medaljerstvo u celini. Nadamo se da će buduća bijenala privući umetnike koji će se s većom pažnjom i snagom posvetiti izradi medalja i plaketa, oslobođeni predrasuda o medaljerstvu kao uzgrednoj, podređenoj i pratećoj disciplini”, napominje Luka Vukićević.

Izložba u Pančevu je za umetnike koji se bave ovom formom bila prilika i da budu viđeni. Izložene su medalje nekih preminulih umetnika, ali i radovi studenata Likovne akademije i Akademije primenjene umetnosti.

Kružna ili četvrtasta pločica za zasluge

Medalja je pločica kružnog oblika od metala (zlato, srebro, bronza, olovo, legure), umetnički proizvod počasnog, memorijalnog ili jubilarnog karaktera. Liči na novac, ali ne služi novčanom prometu. U širem značenju je odlikovanje za vojne i građanske zasluge, nagrada za umetnička, naučna i sportska dostignuća. Na jednoj ili obe strane medalje nalazi se reljefni prikaz (portretni lik, alegorijski ili istorijski motiv) redovno s natpisom. Prvo se izrađivala livenjem pomoću kalupa, od 16. veka i kovanjem, a od 19. veka galvanoplastičnim postupkom. Prve medalje nastale su u doba kasnog Rimskog carstva.

Plaketa je četvrtasta pločica od metala, mermera ili legure (bakar, bronza, zlato, srebro) sa reljefnim prikazom (npr. portret, slika, tekst). Najviše služi kao spomen na neke jubileje, ili se dodeljuje kao priznanje ili znak zahvalnosti.

Istorijsko blago

Bijenale medalja i plaketa uvek nudi i istorijski osvrt na „zadatu” temu, ali i ilustracija kako se vizuelna poetika razvija i evoluira kroz vreme. Ovoga puta, kroz panele su predstavljeni komadi iz „američke” serije medalja Ivana Meštrovića, ali i one vezane za istoriju Srbije. Iz tog „poglavlja” izložen je reljef „Kraljevina Srbija”, iz 1908. godine, delo u kararskom mermeru vajara Đorđa Jovanovića. Tu je i „Medalja za hrabrost”, ustanovljena 1912. Period Drugog svetskog rata predstavlja Medalja za hrabrost ustanovljena 1943. godine i Orden narodnog heroja, čiji autor je Đorđe Andrejević Kun.