Teleskop Džejms Veb snimio misteriozne crvene tačke, naučnici ne znaju šta je to

Naučnici su zbunjeni misterioznim objektima koje je snimio svemirski teleskop Džejms Veb, a najnovija otkrića ukazuju da bi to mogla da bude ključna karika koja nedostaje u razumevanju formiranja supermasivnih crnih rupa.

Ovi objekti, nazvani „male crvene tačke” (Little Red Dots - LRD), postali su jedna od najvećih misterija moderne astronomije otkako su počeli da se pojavljuju na slikama ranog univerzuma pre četiri godine, izveštava Njujork post.

„Ovo je prvi put u mojoj karijeri da sam proučavala objekat za koji zaista ne razumemo zašto izgleda onako kako izgleda. Mislim da je fer nazvati ga misterijom”, rekla je za CNN Dženi Grin, profesorka astrofizičkih nauka na Univerzitetu Prinston.

Iako su rane teorije sugerisale da bi to mogle da budu masivne galaksije sa aktivnim crnim rupama, ovi objekti su bili manji nego što se očekivalo i nisu pokazivali tipičnu emisiju rendgenskih zraka.

Prekretnica u istraživanju, međutim, dogodila se početkom 2026. godine, kada je tim istraživača sa Univerziteta u Kopenhagenu objavio studiju koja nudi do sada najubedljivije objašnjenje.

Analizirajući spektre trideset takvih tačaka, zaključili su da su to „mlade supermasivne crne rupe” skrivene unutar gustih „čaura” jonizovanog gasa.

Novi modeli, takođe, sugerišu da su ovi objekti zapravo sto puta manje masivni nego što je prvobitno procenjeno. Njihov intenzivan sjaj i crvena boja ne dolaze od zvezda, već od ekstremne toplote gasa koji crna rupa usisava, a čija svetlost probija gusti omotač.

Objekat nazvan „Litica”

Njihova crvena boja je posledica dva faktora: kosmičkog crvenog pomaka usled širenja univerzuma i guste prašine i vodoničnog gasa, koji blokiraju plavu svetlost i propuštaju samo crvene talasne dužine.

Veliki korak ka razumevanju ovih objekata dogodio se 2023. godine, kada je tim predvođen Anom de Graf iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku, koristio Veb teleskop za analizu hiljada crvenih objekata.

Među njima je bilo oko četrdeset LRD-ova, a jedan se posebno isticao - objekat nazvan „Litica”. Ime je dobio po oštrom prelazu u svom svetlosnom spektru, od slabog ultraljubičastog do jarko crvenog zračenja.

De Graf je objasnila da je to uzrokovano „veoma gustim vodonikom koji je donekle topao”, što je potvrdilo da crvena boja dolazi od gasa koji okružuje centralni motor, a ne od kosmičke prašine, kako se ranije mislilo.

Veruje se da je ovaj centralni motor - crna rupa. Ako je to tačno, to je fenomen koji, prema njenim rečima, „nikada ranije nije primećen”.

Teorija o zvezdama koje uništavaju univerzum

Dok je „teorija mlade crne rupe” trenutno dominantna, neki u naučnoj zajednici i dalje razmatraju druge mogućnosti.

U radu objavljenom u časopisu „Astrofizički žurnal”, Deveš Nandal i Avi Loeb sugerišu da bi crvene tačke mogle da budu supermasivne zvezde, takozvane kvazi-zvezde.

Ove prvobitne zvezde, koje su mogle da narastu do mase milion puta veće od Sunčeve, formirane su od vodonika i helijuma u ​​ranom univerzumu i direktno su se urušile u supermasivne crne rupe nakon svoje smrti.

Džorit Mati, astrofizičar koji je skovao termin „crvena tačka”, veruje da bi ovi objekti „mogli da budu neka vrsta nedostajuće karike”.

„Znamo da galaksije, poput našeg Mlečnog puta, imaju supermasivne crne rupe u svojim centrima, i dok je to veoma često, misterija je kako su se ove supermasivne crne rupe formirale. LRD bi mogle da budu u fazi rođenja, fazi novorođenčadi te formacije, i mi ih, možda, posmatramo prvi put”, rekao je on.

Do danas je identifikovano više od 340 takvih objekata, a pojavljuju se između 600 miliona i 1,5 milijardi godina nakon Velikog praska. Zanimljivo je da nakon toga praktično nestaju, što sugeriše da je ovo kratkotrajna, ali izuzetno burna faza rasta galaksije u istoriji univerzuma.