Neprolazni ljubavni stihovi naših klasika

Ljubavne pesme, istorijski gledano najčešće posvećene ženama, neiscrpni su izvor inspiracije nama poetama, a pripadnicama lepšeg pola uvek poseban poklon, kaže pesnik Miodrag Jakšić, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće „Arte”, objašnjavajući nedavni poziv iz više gradova okruženja da u danima uoči, za vreme i posle proslave Dana žena nastupi sa svojim muzičko-poetskim sastavom „Oriendo”.

Ovaj novi i neobični sastav izvodi, inače, 11 autorski komponovanih pesama naših klasika – Dučića, Jakšića, Crnjanskog, Disa, Šantića, Rakića, kao i Mike Antića i Duška Trifunovića. Osim u Trsteniku, Jakšić je sa gitaristima Milutinom Končarom i Nenadom Manojlovićem pevao za praznike stihove ženama u Kruševcu i Loznici, ali i u Han Pijesku u Republici Srpskoj, ali i nastupao pre i posle toga svuda u zemlji, kao i gradovima inostranstva u kojima živi naša dijaspora.

 Da li žene žude za ljubavlju ili je ljubavna poezija poseban poklon muškaraca umetnika?

– Ovo je za mene potpuno neverovatno iskustvo, ali je i objašnjivo. Žene su najveći poštovaoci muške lirike. Milan Rakić u jednoj svojoj pesmi piše: „Ah, zbogom gospo i praštajte meni, stare mi oči pune suza sada”... Tom pesmom najčešće završavam nastup, jer nakon svih pročitanih stihova o ljubavi doživljavam potpuno isti osećaj kao naš pesnik u tim trenucima. U publici na našim koncertima namenjenim svima, ima najviše žena, koje žele da program još traje, te s Rakićevim stihovima zatvaramo krug. Uglavnom ima suza, uz osmehe podrške. Sreću i zadovoljstvo publici daje osećanje slobode da se izrazi ljubav. Stalno darivanje ljubavi je pokazivanje dobrote koja se ne čini zbog sebe već zbog drugoga – objašnjava Jakšić posebno žensko interesovanje za ljubavnu liriku.

Program „Imam vremena još samo da te volim” svoj sastav, inače, izvodi na velikim scenama filmskih i pozorišnih festivala, gde se čuju i pesme iz naših najboljih filmova i serija, ali i u barovima i na stepenicama poznatih zdanja širom okruženja, a već često pevaju i za našu dijasporu u Evropi. U programu je važno „poglavlje”, takođe, „Samo u vinu” – deo programa u kojem odaju počast „eliksiru inspiracije” i ujedno pesnicima koji su uz vino stvarali i pevali mu. Takođe, izvode i program za učenike srednjih škola kao zanimljivi dvočas o srpskoj poeziji i crticama iz romansiranih biografija. Učenici često pevaju zajedno s izvođačima.

Jakšić govori između muzičkih sekvenci i svoje pesme iz zbirke „Imam Beograd”.

– Moj najsažetiji opis ovog „buma” naše najvrednije poezije objasnio bih time da je za mene „Oriendo” muzika duše koje širi ljubav. Za mene naša pesma nije samo muzički žanr, već i spoj različitih tradicija: flamenka, orijentalnih melodija, ciganske strasti i balkanske duše. Pesnik je stvorio svet u stihu, a mi ga prizivamo u zvuk da ponovo progovori. Naši klasici su poezija koja se peva, plače i svira u istom trenutku, tačnije, koja se proživljava. U nastavku tog proživljavanja, sviramo i pevamo i klasike naše narodne i rok muzike – Tomu, Boru, Đoleta, Tozovca, Harisa, Bajagu...

Publici su najzanimljivije narativne vinjete o anegdotama iz života naših književnih velikana.

Pre nekoliko godina naš sagovornik snimio je dokumentarno-igrani film „Tragovima Đure Jakšića” u Srpskoj Crnji, gde se nalazi rodna kuća velikog pesnika.

„Najviše sam Đuru istraživao, jer mi je lično najbliži. Po meni, Crnjanski je najveći srpski pisac posle Njegoša. Mika Antić je najveći laf među pesnicima za decu i mlade i bio je moj najveći idol u životu posle fudbalera Dušana Savića” – kaže Jakšić, koji se bavio i fudbalom i strastveni je navijač „Zvezde”.

Sastav „Mića Jakšić i Oriendo” koji je objavio nedavno ce-de, osnovan je u junu prošle godine kada je trojicu umetnika spojila ljubav prema poeziji i muzici, a upoznali su se na manifestaciji „Na Desankin dan” u Vrnjačkoj Banji. Posle nedelju dana imali su zapažen nastup u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru.