Kako zadržati bliskost s decom

Privrženost deteta roditelju daje moć da se pobrine o njegovom kvalitetnom odrastanju, teza je dr Gordona Njufilda, svetski priznatog stručnjaka u oblasti ranog razvoja i dečje psihologije, koji je na temu uspešnog roditeljstva nedavno razgovarao s beogradskom publikom na poziv Fondacije Novaka Đokovića.

To je kod više naših psihologa i novinara podstaklo razgovore na temu kako zadržati bliskost s decom uprkos, naročito savremenim, izazovima odrastanja. Tezu dr Njufilda da je osnova privrženosti zajedništvo deteta s ocem ili majkom, odnosno povezanost, ljubav i pripadanje, prihvata i psiholog Nikolija Avramović, koja za „Magazin” kaže da je za dobar razvoj važan osećaj doma i sigurnosti, atmosfera u kojoj dete pripremamo za ovaj svet.

Izbegavajte svađe, autodestruktivna ponašanja

U tom kontekstu psiholozi se slažu da je kod deteta važno razviti potrebu za slobodnim izražavanjem osećanja, za odmor i igru. Smatraju da je odmor u porodičnom krugu preduslov za kvalitetno odrastanje, a sposobnost za igru dobar pokazatelj zdravlja deteta čiji rani razvoj, kako se smatra, ima dalekosežni uticaj na to u kakvu će se dete osobu razviti. Pritom, ističu da deci nije potrebna uslovljena ljubav, već da se osećaju sigurno, ali i komotno u roditeljskoj ljubavi. Prema rečima Avramovićeve, za to je neophodno da roditelji razviju samopouzdanje prema sebi i svojoj porodici. Takođe, da rade na smanjenju ili unošenju stresa u svakodnevne roditeljsko-dečje kontakte, čime čuvaju i svoje i psihofizičko zdravlje dece.

Ako razmišljate u tom pravcu, smatra, donosićete bolje odluke za sebe, a pogotovo za svoju decu. Smanjite autodestruktivna ponašanja, poput svađa i bekstva od razumnog razmišljanja pomoću izmišljanja opravdanja, konzumiranja opijata ili prebacivanja krivice na drugoga. Naročito je opasno prebacivati krivicu na dete. Odrastanje u osećaju nelagodnosti i teskobe izuzetno je opasno za razvoj psihe deteta, a još je opasniji ovakav model kao primer porodičnog ponašanja.

U svemu tome, za majku ili oca bitno je da kreiraju zdravije i potpunije, iskrenije odnose s partnerom. Konstruktivni dijalog nije isto što i destruktivna svađa i kao roditelj morate biti zainteresovani za odrastanje svog potomstva, preporuke su koje bi trebalo da imate na umu.

„Činjenica je da se dinamika života menja s dolaskom dece, zbog čega partneri moraju da razgovaraju o sopstvenim, ali i dečjim potrebama i da pre svega uvide šta mogu da očekuju, traže ili dobiju za sebe u novom životnom poglavlju. Istražimo zajedno šta donosimo iz vlastitog odrastanja u sam partnerski odnos, jer se upravo to nasleđe često aktivira i snažno dolazi do izražaja već s dolaskom dece na svet. I dete je, uostalom, uronjeno u odnos svojih roditelja.”

Kako još sagovornica smatra, oni koji se odlučuju za roditeljstvo prvo treba da postave pitanje: Šta ako i kada nastupe problemi?

„Valja se pripremiti za to kako da deca reaguju na njih i kako da ih rešimo, a da s decom ostanemo povezani. Kako se vratiti u odnos i dodatno ga osnažiti? Recept je da porodica razgovara kao tim i zajednički posmatra ono što joj se događa. Jer neophodno je da cela porodica razume šta se događa s malim detetom, tinejdžerom, studentom”.

Po stručni savet

Kako poručuje, za mlade roditelje i njihovu decu najvažnije je da sebi kao porodici pruže najbolji početak, a to je da budu sigurna luka, ali i pouka svome detetu. Kada se roditelji dobro upoznaju, tako da jedan poznaje potrebe onog drugog, smatra psiholog, bolje će razumeti i dete i njegove sklonosti. Majkama se preporučuje da već u trudnoći izgrade snažan i povezujući odnos sa svojom bebom.

„Izazovi ranog, a naročito kasnijeg roditeljstva, lakše se savladavaju kroz stručne savete, čak iako se čini da nisu preko potrebni. Zato što psiholozi mogu da vas upute čak i na vežbe koje se koriste za savlađivanje raznih stresnih situacija koje donosi savremeno roditeljstvo. To nisu vežbe psihoterapije, već pouke psihologa kako se, savladavajući prepreke, prolazi kroz teškoću koja nas je snašla u određenoj situaciji nabijenoj napetošću. Tako i kasnije kao roditelji svoju decu učimo kako da prolaze kroz neizvesnosti ili velike stresove koje donose teške životne situacije.”