Vanzemaljci nas već godinama kontaktiraju, a mi ne čujemo njihove signale

Potraga za vanzemaljskim životom decenijama podstiče maštu naučnika i javnosti. Priče o tajnim projektima, zataškavanju informacija i misterioznim signalima iz svemira često deluju kao scenariji iz naučne fantastike.

Nova naučna studija, međutim, sugeriše da bi objašnjenje zašto još nismo stupili u kontakt sa inteligentnim bićima iz svemira moglo da bude mnogo jednostavnije i potpuno prirodno.

Prema istraživanju koje je sproveo SETI Institute (Institut za potragu za vanzemaljskom inteligencijom), postoji mogućnost da su druge civilizacije već pokušavale da komuniciraju sa nama, ali da njihove poruke nikada nismo uspeli da prepoznamo. Razlog bi mogao da bude takozvano svemirsko vreme, odnosno uticaj Sunčevih erupcija i plazme na radio-signale koji putuju kroz kosmos.

Naučnici, koji su rezultate studije objavili u naučnom časopisu The Astrophysical Journal, objašnjavaju da potraga za inteligentnim životom u kosmosu, uglavnom, podrazumeva osluškivanje svemira u potrazi za vrlo uskim frekvencijama radio-signala, potencijalnim „tehnopotpisima” koji bi ukazivali na postojanje tehnologije van Zemlje, prenosi britanski portal Metro.

Wow! signal

Jedan od najpoznatijih primera takvog misterioznog signala je čuveni Wow! signal, koji je 1977. godine zapanjio astronome. Taj snažan radio-signal nikada nije dobio definitivno objašnjenje, niti je ikada ponovo zabeležen.

Prema novoj studiji, međutim, moguće je da su slični signali više puta stizali do naše planete, ali da su se tokom putovanja izobličili i rasplinuli po frekvencijama. Kada se to dogodi, signal više ne izgleda kao jasan šiljak koji astronomi traže, pa lako može da prođe potpuno neprimećen.

Astronom Višal Gadžar iz SETI Instituta, koji je predvodio istraživanje, objašnjava da problem nastaje kada radio-talasi prolaze kroz turbulentnu plazmu u blizini zvezde iz koje potiču.

„Kada takav signal prođe kroz nestabilnu plazmu, njegova frekvencija može da se razlije i da više ne izgleda kao oštar radio-signal kakav mi obično tražimo”, ističe Gadžar.

Drugim rečima, čak i ako neka napredna civilizacija emituje signal, postoji velika šansa da on tokom putovanja izgubi svoj prepoznatljiv oblik.

Naučnici smatraju da bi tehnološki veoma napredne civilizacije možda već znale za ovaj problem i da bi mogle da ga zaobiđu, na primer, tako što bi svoje transmitere postavile dalje od zvezde ili slale signal u pravcima gde neće prolaziti kroz gustu plazmu.

Ali, ako ono što pokušavamo da uhvatimo nisu namerne poruke, već takozvano „tehnološko curenje”, radio-talasi koji nastaju kao nusprodukt njihove tehnologije, tada signal gotovo neizbežno mora da prođe kroz okruženje zvezde i bude izobličen.

Aktivnost Sunca

Poseban problem predstavljaju crveni patuljci, male i hladne zvezde koje čine čak oko 70 odsto svih zvezda u svemiru. Njihova turbulentna okolina može dodatno da izobliči potencijalne tehnopotpise.

Pojam „svemirsko vreme” ne odnosi se na oblake ili kišu u kosmosu, već na pojave koje potiču od Sunca. Naša zvezda povremeno izbacuje ogromne količine plazme i zračenja kroz solarne baklje i koronalne izbačaje mase. Kada te čestice stignu do Zemlje, mogu da izazovu geomagnetne oluje koje ometaju satelite, komunikacije, pa čak i električne mreže, ali i stvaraju spektakularnu polarnu svetlost.

Zbog toga svemirske agencije širom sveta pažljivo prate aktivnost Sunca.

Nova studija sugeriše da bi upravo takvi procesi mogli da budu razlog zbog kog propuštamo potencijalne poruke iz svemira. Naučnici zato predlažu nove metode za detekciju signala koje bi uzele u obzir uticaj svemirskog vremena.

Potraga za tragovima vanzemaljske tehnologije danas se ne ograničava samo na radio-signale. Istraživači sve više analiziraju i laserske pulseve, neobične hemijske sastave atmosfera udaljenih planeta, pa čak i hipotetičke megastrukture poput Dyson sfere, koje bi mogle delimično da zaklanjaju svetlost zvezde.

Fermi paradoks

Istraživač NLO fenomena Mark Kristofer Li smatra da bi ova studija mogla da ponudi i jedno od mogućeih objašnjenja za čuveni Fermi paradoks, pitanje koje već decenijama muči naučnike: ako je svemir star milijardama godina, gde su svi?

Ovaj paradoks se odnosi na vanzemaljske civilizacije, odnosno na inteligentna bića koja bi, prema naučnim procenama, trebalo da postoje negde u svemiru.

Paradoks je formulisao italijansko-američki fizičar Enriko Fermi još početkom pedesetih godina prošlog veka. On je tokom jednog razgovora o svemiru i mogućnosti života na drugim planetama postavio jednostavno pitanje: ako je svemir star više milijardi godina i ako postoji ogroman broj zvezda i planeta, zašto još nismo videli nikakav jasan dokaz da postoje druge tehnološke civilizacije?

Drugim rečima, logika ide ovako: u našoj galaksiji postoji oko 100–400 milijardi zvezda

mnoge od njih imaju planete, a svemir je star oko 13,8 milijardi godina. Ako se život pojavio na Zemlji relativno brzo, postoji velika verovatnoća da se pojavio i na drugim mestima. A ako su se negde razvile napredne civilizacije mnogo pre nas, imale bi dovoljno vremena da istraže ili kolonizuju galaksiju, ili bar da ostave neki trag tehnologije, signal ili megastrukturu.

„To je kao kada pokušavate da uhvatite radio-stanicu tokom solarne oluje”, kaže Li. „Signal se proširi i padne ispod praga detekcije, pa izgleda kao da nas niko ne zove, iako možda, zapravo jeste neko zvao.”