Najveća mapa neba otkriva 13,7 miliona SKRIVENIH objekata

Najnovije istraživanje pokriva 88 procenata severnog neba i obuhvata približno 13.000 sati podataka prikupljenih tokom godina - zahvaljujući kome imamo sasvim drugačiju sliku svemira, a kako piše Science Alert, obuhvaćene su i galaksije koje formiraju čudne oblike zracima sličnim Zvezdi smrti iz supermasivnih crnih rupa.

„Ova saznanja do kojih smo došli objedinjuje više od decenije posmatranja, obrade podataka velikih razmera i naučne analize od strane međunarodnog istraživačkog tima”, kaže Timoti Šimvel, glavni autor studije i astronom u ASTRON-u i Univerzitetu u Lajdenu u Holandiji.

Kao što je detaljno opisano u nedavnom radu u časopisu Astronomija i astrofizika, međunarodni tim istraživača sproveo je ovo istraživanje koristeći NFR (LOFAR) koji se smatra za tehnološko čudo. Uopšte ne liči na velike instalacije antena koje su savršeno pogodne za kulminativne finalne bitke između super-špijuna. Umesto toga, niz teleskopa je interferometar sastavljen od oko 20.000 antena raspoređenih između 52 pojedinačne stanice – 38 u Holandiji i 14 u drugim evropskim zemljama. Prostirući se na više od 1.000 kilometara mogu delovati kao masa pojedinačnih senzora ili raditi zajedno kao jedan radio-teleskop veličine Evrope.

„Količina podataka koju smo obrađivali, ukupno 18,6 petabajta, bila je ogromna i zahtevala je kontinuiranu obradu i praćenje tokom mnogih godina, koristeći više od 20 miliona sati računarskog vremena”, objašnjava Aleksandar Drabent, astronom u Tirinškoj državnoj opservatoriji i programer softvera za LOFAR, kao i koautor studije.

Istraživači su angažovali jedan od istaknutih evropskih superračunara, u Superračunarskom centru Jilih (JSC) u Nemačkoj, da analiziraju riznicu podataka.

„Za ovo istraživanje neba, prvi put su tako velike količine podataka morale biti sačuvane, obrađene i dostupne kao deo astronomskog projekta posmatranja. 

Priroda podataka takođe može biti iznenađujuća, jer LOFAR ne samo da „slika” noćno nebo. Da bi napravili jednu sliku, istraživači moraju da spoje ulazne podatke sa 70.000 antena, zadatak koji zahteva digitalizaciju, transport i kombinovanje 13 terabita (ekvivalentno više od 300 DVD-ova) sirovih podataka u sekundi. Vredi truda jer rezultujuće slike nude čudno neobičan pogled na Univerzum. Na primer, LOFAR-ov pogled na galaksiju Andromeda daje našem najvećem galaktičkom susedu privid sablasnog kosmičkog oka, verovatno gledajući u svoj budući sudar sa Mlečnim putem.

Galaksija Andromeda (M31) izgleda mnogo drugačije u radio talasima, kako ih vidi LOFAR. Većinu ovih radio talasa generiše supermasivna crna rupa u njenom centru i iz prstena gde se formiraju nove zvezde. Skoro sve ostale tačke svetlosti na slici potiču od udaljenih aktivnih supermasivnih crnih rupa i zahvaljujući Hudinijevim veštinama bekstva niskofrekventne svetlosti, ona dopire do nas kroz gusta okruženja, poput srca Mlečnog puta prekrivenih prašinom i drugih galaksija. Kao rezultat toga, astronomi mogu da vide kako crne rupe oblikuju kosmičku evoluciju i kako mlade zvezde eksplodiraju u život. Sada kada su podaci javno dostupni, vrata su otvorena za mnoga dalja istraživanja.