Pupinova pita

Legendarna je minijatura o Mihajlu I. Pupinu i onih pet centi u džepu, koji su bili jedino što je poneo u daleki svet.

„Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu (1874), imao sam u džepu svega pet centi... a doneo i pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija... Nisam ja došao u Ameriku kao pečalbar da zaradim pare. Ja sam došao sa znanjem, a znanje mi je donelo imanje, a ne obratno. Imanje je, dakle, došlo kao nešto sporedno. Za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu...”

Ova priča je prerasla i kasnije našla mesto u mnogim motivacionim govorima. No, manje je poznato da je tih pet centi dao za parče pite, a zapis ima i nastavak, kojim blagonaklono prema svojim, tada mladim godinama, primećuje: „mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja, i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom”.

Na tom mestu, smeštenom među korice knjige „Od pašnjaka do naučenjaka”, tek je dat nagoveštaj da ga je pita podsetila na rodni kraj Idvor, dom, mirise...

Ipak zapisao je da je to „u stvari bila nazovi pita, u njoj je bilo manje šljiva, a više koštica!”

U Pupinovom rodnom selu Idvoru nema mnogo zasada šljiva, ali je recept za pitu od plavih šljiva u mešenom testu proglašen poreklom direktno iz njegovog sela, a još se i tvrdi da se na „idvorski način” priprema širom sveta.

Idvorani, pak, sumnjičavo gledaju na tu stvar. Ovde su, dodaju, od kada je sveta i veka, popularnije neke druge poslastice, pa će pre će biti da je neko pažljivo pročitao naučnikovu autobiografiju i tako jednoj piti, u njegovu čast, nadenuo ime „Pupinova”.

Ni u „stručnoj” literaturi pita tog naziva se ne pominje, ni u „Velikom narodnom kuvaru” Spasenije Pate Marković, niti u drugim narodnim kuvarima, dok se u klasičnim kuvarima 20. veka recepti sličnog sastava pojavljuju pod generičkim nazivom „Pita od prhkog testa s voćem”.

Blagodareći veštačkoj inteligenciji dalje se dolazi do podatka da se poslastica takvog sastava često naziva „stara srpska pita”, a da je „Pupinova” postala u novije vreme u čast naučnika Mihajla Pupina, jer se veruje da je to bio prvi obrok koji je pojeo po dolasku u Ameriku.

Ipak, Pupinova pita danas se promoviše kao deo gastronomske tradicije južnobanatskog Idvora, pa je tako pominje i „Tejst Atlas”, svojevrsni gastronomski vodič kroz jednu zemlju, kojim se služe domaći i inostrani turisti. Kako se redovno ažurira, nedavno je objavljen i novi kroz kuhinju Srbije, a na karti svih regiona, prvo mesto zauzeli su upravo proizvodi iz Vojvodine. I tu, pored perkelta i gomboca, sremske kobasice i fiš paprikaša, rezanaca s makom i futoške sarme, paštete od fazana i vojvođanskog koha, slovačkih herovki i mađarskog peciva fontoša, visoko je vrednovana i „Pupinova pita iz Idvora”.

U Idvoru se skromno jelo

U Pupinovo vreme, a to je sredina 19. veka, u njegovom rodnom Idvoru i Banatu, narod se hranio skromno, a jelo se uglavnom dva puta dnevno. Ručak je bivao oko podneva, večera pre mraka i na stolu je obavezan bio domaći hleb, često od mešanog brašna ili proja i pored sir i kajmak. Pored slanih obroka koji su se jeli drvenim kašikama, jer je viljuška bila retkost u seoskim kućama, od poslastica su se spremale gomboce, krancle, kitnikez – sir od dunja, kolač na kukuruzovini, pa krofne i štrudle, a najsiromašniji su se tokom zime sladili bundevama i jabukama, pečenim u zidanim seoskim pećima.

PITA OD PLAVIH ŠLjIVA

Potrebno je:

Za testo

550 g brašna

125 g margarina

250 g šećera

2 jaja (jedno celo i jedno žumance)

2 dl mleka

prašak za pecivo

kašičica sode bikarbone

Za fil:

700 g šljiva

250 g šećera

pola kašičice vanilin šećera

šećer u prahu

Očistiti šljive i izvaditi koštice, pa ih po želji posuti cimetom. U većoj vangli izmrviti margarin s brašnom, dok se ne dobije rastresita smesa, pa dodati šećer, prašak za pecivo i sodu bikarbonu. Sve dobro promešati, ubaciti jaje, žumance i mleko, pa mešati dok se ne dobijete kompaktno testo koje se odvaja od ivica posude i po potrebi dodavati brašno.

Testo podeliti na dva dela. Deo razvući oklagijom u obliku kore i položiti ga da prekrije dno tepsije za pečenje, prethodno dobro namazane masnoćom. Na testo rasporediti očišćeno šljive, posuti odgore preostali šećer, pa sve prekriti drugim delom testa, takođe razvučenim u koru. Viljuškom pritisnuti ivice, tako da budu dobro zatvorene, kako fil ne bi iscurio tokom pečenja.

Pitu peći dvadesetak minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni, a posuti je šećerom u prahu tek kad se prohladi.