Da li su pećinski ljudi iz Nemačke znali da pišu pre 40.000 godina?

Arheolozi su u nemačkim pećinama došli do otkrića koje bi moglo da promeni celokupnu istoriju čovečanstva. Na malim figuricama, starim čak četiri decenije milenijuma, uočeni su simboli koji na neverovatan način podsećaju na pismo.

Sve do sada, smatralo se da je pismenost izum star tek oko 5.000 godina, nastao u Mesopotamiji, u okviru drevnih sumerskih kultura. Međutim, najnovija analiza figurica pronađenih u pećinama Švapske Jure u Nemačkoj baca novo svetlo na intelektualne kapacitete ranog Homo sapiensa.

Simboli koji su „pretekli” svoje vreme

Figurice, oblikovane od slonovače i kamena, dugo su bile predmet divljenja zbog svoje umetničke vrednosti. Ipak, tek sada su istraživači obratili pažnju na sitne, precizne zareze koji se nalaze na njihovoj površini. Ovi znakovi nisu nasumični, niti su posledica oštećenja; oni su raspoređeni u ritmičkim nizovima, što sugeriše da nose određenu poruku.

„Kada pogledate te oznake, teško je oteti se utisku da nije reč o običnoj dekoraciji,” ističu arheolozi, a prenose strani mediji.

„Postoji struktura, postoji ponavljanje obrazaca. To nas navodi na pitanje: da li su ovi praistorijski ljudi koristili sistem simbola da bi preneli informacije koje su trajale duže od izgovorene reči?“

Šta to menja?

Ako se dokaže da ovi simboli zaista predstavljaju proto-pismo, to bi značilo pomerilo granice u istoriji pismenosti. Ovo bi bio dokaz da su ljudi pre 40.000 godina posedovali daleko složenije kognitivne veštine nego što smo pretpostavljali i da čovečanstvo nije moralo da čeka razvoj gradova i poljoprivrede da bi počelo da čuva znanje izvan ljudskog mozga.

Da li je to zaista pismo?

Naučna zajednica je, razume se, oprezna. Mnogi stručnjaci ukazuju na to da bi ovi znakovi mogli biti oznake za vlasništvo, kalendarski sistemi ili jednostavno apstraktni umetnički izraz koji nema lingvističku vrednost. Međutim, samo postojanje takvih simbola u paleolitu dokazuje da su naši preci bili daleko kreativniji i organizovaniji nego što smo ih dugo vremena prikazivali. Bez obzira na to da li je ovo „pismo” u strogom smislu reči, ono predstavlja jedan od najstarijih pokušaja čoveka da svoje misli „zamrzne” u vremenu.

„Ako su ovo bila njihova slova, onda je istorija komunikacije mnogo duža, bogatija i zagonetnija nego što smo ikada sanjali,” zaključuju istraživači.