U skladu sa ambijentom Simine ulice

Kada je odlučila da promeni prebivalište, arhitekta Cecilija Bartok iz Beograda prihvatila se posla da renovira zapušteni i neodržavani stan u zgradi iz 1964. godine. Građen u socrealističkom stilu između dve predratne zgrade u Siminoj ulici u Starom gradu, ovaj objekat bio je namenjen za stambeno zbrinjavanje zaposlenih u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.

Cecilija Bartok, priznata u svetu naše i evropske arhitekture, kaže za „Moju kuću” da ova zgrada, bez obzira na njen stil, nosi duh starog Beograda i cilj joj je bio da taj duh sačuva racionalnim ulaganjem. I to može da bude dobar primer za sve koji se useljavaju u stare stanove.

„Na prvom mestu, zamenili smo stare elektro, vodovodne i kanalizacione instalacije, uveli interfon i optiku za internet. Odlučila sam da zadržim dobro osmišljeni raspored prostorija, s tim što sam uski mračni hodnik proširila za 35 centimetara na račun spavaće sobe: srušivši dosadašnji, stavili smo novi, suvomontažni zid u kom su danas staklena klizna vrata. Ona su omogućila da svetlo s prozora soba prodire svuda i da hodnik osvetlimo”, priča dok nam polako otvara klizna vrata kroz koja već na ulazu, kroz prozore vidimo krošnje Simine ulice.

„U vreme kada se masovno zamenjuju drveni prozori PVC stolarijom, u ovom slučaju, želeći da sačuvamo originalan stil gradnje, restaurirali smo u potpunosti velike postojeće prozore i mehanizme za otvaranje, a uz to i originalne drvene roletne na prozorima, sada peskarane i osvežene lanenim uljem. Spuštene i izbačene prema ulici, kao nekada, u letnjim mesecima daju poseban ambijent i senku stanu”, dodaje Cecilija.

Postojeći bukov parket u slogu riblje kosti je takođe zadržan, ali saniran, hoblovan i lakiran mat vodenim lakom i takav je zaživeo novim sjajem. Kao deo ovog ambijenta, zadržani su i osveženi stari liveni radijatori, kao  i postojeća spoljna drvena stolarija.

„U stanu sa standardnom visinom plafona od 2,5 metra sva unutrašnja vrata rađena po nekadašnjem JUS standardu visine dva metra i od slabe i deformisane građe, zamenjena su novim vratima sličnog stila visine 2,10 – koliko smo uspeli da povisimo. A nekadašnja drvena ispuna svuda je zamenjena staklom, što je sve zajedno povećalo prostor i dalo utisak transparentnosti”, priča dok otvara i staklena vrata dnevne sobe.

Još jedna vrata – od minimalističkog kupatila, zamenjena su kliznim, što je omogućilo da se postavi, s hodnika vidi i dominira prostrana tuš kabina. Kako objašnjava, sa svim novim vratima je ostvaren kružni tok u stanu, od kupatila, preko spavaće do dnevne sobe. Na taj način ceo stan je pregledan i deluje prostranije.

Iako je zadržan stari raspored prostorija, relativno velika kuhinja podeljena je vizuelno na deo kuhinjskog bloka za pripremu hrane i na trpezariju u kojoj se nalazi veliki poster, umetničko delo našeg fotografa Anđelka Vasiljevića koje dočarava pogled na Kapetan-Mišino zdanje kroz kapiju Studentskog parka.

„S obzirom da stan nije imao deo za ostavljanje stvari, a da ne bi spavaću sobu punili ormarima i smanjivali osećaj prostora, iskorišćena je dubina dnevne sobe od 5,5 metra za postavljanje jednostavnog belog plakara celom širinom sobe. Na plakaru je urađen crtež, u kombinaciji sa specijalno patiniranim ogledalima što je dalo širinu sobi”, objašnjava nam sagovornica.

Nameštaj u sobi, kao i celom stanu stanu je eklektičan, od starog stilskog pisaćeg stola, do nekadašnjih kancelarijskih fotelja u stilu art dekoa, drvenih stočića u kombinaciji sa pleksiglasom u boji, do stonih lampi sa skulpturalnim postoljima – umetničkih dela Bartokove. Dizajn je u stilu postmoderne 80-ih godina prošloga veka, kaže. Stara „Jugoeksportova” komoda iz nekadašnjeg stana, inače funkcionalna sa svojim plitkim fiokama za ostavljanje papira i dokumenata, prefarbana je u stilu „šebi šik”, a na podu su se našli  ručno rađeni vuneni ćilimi.

Na zidovima su slike iz porodičnog nasleđa, od prve polovine 20. veka do savremenijih, kao i nekoliko skica i fotografije članova porodice. U stanu nema zavesa, jer prozori su ostali velikih staklenih površina i kroz njih se stalno doživljava danas ponovo aktuelna brutalistička arhitektura zgrade Prirodno matematičkog fakulteta, kako ponosno pokazuje Cecilija Bartok. Kroz monumentalni pasaž se vide obrisi Studentskog parka.

„Hteli smo da zadržimo onaj karakterističan, stari i dugovečni duh našega glavnog grada”, kaže dok nas ispraća sa osmehom.

Stručnjak za zaštitu urbanističkog nasleđa

Arhitekta Cecilija Bartok godinama je radila u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na analizi arhitekture i urbanizma, učestvujući u detaljnim planovima za zaštitu nasleđa četvrti kao što su Dorćol, Bajlonova i pijaca Zeleni venac, Čubura. Dala je i predlog rekonstrukcije Čuburske čaršije. U njenoj biografiji upisana je i 1989. kada je učestvovala u projektu očuvanja i rekonstrukcije istorijskog jezgra Zadra na ostacima rimskog foruma. Takođe, 1991. odlazi u Lil, na poziv francuskih arhitekata, gde radi na rekonstrukciji bloka u najužem istorijskom jezgru.

Od 2000. živi u Italiji gde radi kao samostalni arhitekta u rekonstrukciji i adaptaciji stanova u istorijskim objektima u Trstu, a planirala je i izgradnju manjeg stambenog kompleksa u Gorici. Sve vreme bavi se i primenjenom umetnošću, kao što su dizajn i izrada ćilima u tradicionalnoj tehnici, sa tradicionalnim motivima, i lampi sa skulpturalnim postoljima – baš kao i mobilijara u kombinaciji drvo-pleks u boji – koje smo sve videli u stanu. Živi i radi između Italije i Beograda.Potpis: