Aleksandar Gajšek: Nije svaki dobar čovek srećan, ali je svaki srećan čovek dobar

​Gost podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” bio je Aleksandar Gajšek, novinar, voditelj, publicista i autor koji decenijama spaja mit, istoriju, duhovnost i savremeni trenutak. U medijima je već 31. godinu. Na audiciji na RTV Politika 1995. godine primljen je na mesto spikera informativnog programa, na RTV Studio B je prešao dve godine kasnije, a na TV „Insajder” je počeo da radi 2023. godine. Voditelj je kultne emisije „Agape”, koja je do sada, za dve decenije postojanja imala više od 700 izdanja, kao i emisije „U krugu porodice”, koju vodi zajedno sa suprugom Jelenom.

– Od kako sam ušao u medijski svet, toliko dobra mi je on dao. Najviše mi je značilo jer sam upoznao predivne kolege, na primer moj urednik Vladimir Jovanović mi je postao venčani kum. Zahvaljujući njemu upoznao sam Aleksandra Gaona i pripremio moj odlazak na Hilandar 1996. godine. To je nešto što je promenilo moj život. Kao što je rekao divni Božidar Mandić, osnivač „Bistrih potoka”, svi traže prosvetljenje, a njega ne treba tražiti jer će ono doći samo ako je čovek iskren. Ja sam ranije imao jedno zgražavanje nad samim sobom jer sam već u gimnaziji osetio neke blage oblike depresije, išao sam svaki dan na žurke, ali osetio sam se da sam prazan, da još uvek nisam našao ono što tražim iako mi je bilo lepo… I onda se sve to zgušnjava do jedne tačke gde sam mislio da ću, ako nešto ne promenim, poludeti… Rekao sam sebi da je gotovo sa ovim starim Aleksandrom i da ću od sada biti dobar čovek, da neću lagati, taman posla da kradem, nisam ni do tada krao, ali sam voleo da lažem nesvesno. Vratio sam dug od 20 maraka mojoj Jeleni, tada smo se zabavljali, i još jednom komšiji Gaji 10 maraka i to je to, kao čista posla – istakao je Gajšek.

Čuveni akademik i psihijatar Vladeta Jerotić, jedan je od ljudi koji su obeležili njegov život. Kaže da misli da nije poslušao intuitivni glas, i da nije pozvao Vladetu Jerotića, da bi jedan deo njegovog bića jako patio.

– Sigurno bih bio u nekoj vrsti depresije, možda ostvaren, možda i bolje u nekim drugim segmentima, ali ne bih doživeo ovo što sam doživeo. Jedan gospodin mi je na pijaci rekao: „Znate, ja verujem u boga zbog Vladeta Jerotića i patrijarha Pavla. Zašto? Zato što su njih dvojica pripadala malom plemenu pravednika. Dogodilo mi se da sam bio kod kumova na slavi i da sam video čoveka koji silazi sa neke skele i da mi prilazi i govori: „Jel samo dela ljubavi ostaju?” Naši životi su svakodnevno ispunjeni, nažalost, i nekim konfliktima. Ne dešavaju se svaki dan, ali ako se već dese onda te trajno obeleže i onda to svakodnevno nosiš i teško je oprostiti… Stalno mislimo da smo povređeni mi, a Vladeta Jerotić je govorio: „Jao, naslušao se u svojoj praksi o tome kako ljudi najčešće govore to da ih je neko za srce ujeo, pa kako je mogao, kako su povređeni… A to je malograđanska osobina, aristokratska, hrišćanska osobina je praštati”. Mislim da svi živimo na određenim duhovnim nivoima i da na tom na kome smo trenutno - imamo neki zadatak. Najčešće je na ispitu upravo ta naša ljubav i da li smo spremni da oprostimo. Vladeta je govorio da ti ljudi koji nam donose iskušenja, dolaze po božijem dopuštenju. Jer zapravo mi smo se negde podigli na neki naš duhovni nivo i onda smo samo dovoljni i zadovoljni time i tapkamo u mesto. E onda po božijem dopuštenju, pojavi se ta neka osoba i pokaže ti da nisi baš tako duhovno savršen. Jer ne možeš da savladaš, pa kažeš kako je moguće? Vladeta je rekao da ti ljudi dolaze sa božijeg dvora. Zamislite sad to kada se napravi jedan obrt u glavi, kada ga ne doživljavaš kao đavola koji je došao tu da te nešto provocira, već upravo sa božijim dopuštenjem da vidimo neke stavri. Lepo je kada dobijaš komplimente, pa misliš kako sam uspešan, kako sam dobar, kako me vole... E da vidimo sad tvoje lice kada ti neko kome si toliko ljubavi dao okrene leđa i zabode nož u leđa… – objasnio je Gajšek.

On je objasnio da je čuveni Martin Luter King rekao nije svaki dobar čovek i srećan ali da je svaki srećan čovek dobar.

– Mislim da je upravo to suština ako želiš da dostigneš svoju sreću, van dobrote nemoj da je tražiš, ali to nije dovoljno. Najbitnija komponenta je da budemo dobri. A dopala mi se i misao koju sam čuo od akademija Vladimira Kostića, bivšeg predsednika SANU, koju je izgovorio đacima i profesorima 14. Beogradske gimnazije. Bio je veliki jubilej u Beogradskom dramskom pozorištu i on je izašao i govorio o tome kako su izgledali njegovi školski dan, koju su muziku slušali, kako su se oblačili. I onda je rekao u jednom trenutku: „Sad vi od mene očekujete da vam govorim o mojim uspesima. Ne, ja mogu samo da vam govorim o svojim porazima i svojim padovima, a po mudrost morate ići sami” – objasnio je Gajšek.

Patrijarh Pavle je govorio: „Budite mudri kao zmija, bezazleni kao golubovi”.

– On je govorio da ako neko samo razvija dobrotu, onda to može prerasti u glupost, a da ako samo razvija pamet - onda to prerasta u zloću. Sećam se, jedna prijateljica me pitala: „Dokle mi dobri da stalno imamo neka iskušenja?” Pa to je za naše dobro. Vladeta Jerotić je često to pominjao -  ako ne postaneš bolji, postaćeš gori. I to je veoma važno da znamo da nema u duhovnom smislu statusa kvo, tapkanja u mestu. Ili propadaš ili se dižeš. nebo je granica, ali to je sve za naše dobro, za razvoj naše ličnosti, našeg bića – pojasnio je Gajšek.

POGLEDAJTE JOŠ