Konjsko rzanje je jedinstvena mešavina dva zvuka, a šta nam PORUČUJE

Kako tačno konji proizvode taj prepoznatljiv zvuk koji se naziva i rzanje dugo je izmicalo naučnicima. Međutim, rzanje se sada svrstava kao neobična kombinacija visokih i niskih zvukova, poput ukrštanja između gunđanja i cike – koji izlaze istovremeno.

Niskotonirani deo nije bio velika misterija. Dolazi od prolaska vazduha preko traka tkiva u glasnim žicama koje proizvode buku kada vibriraju. To je tehnika slična načinu na koji ljudi govore i pevaju, piše Science alert. Ali, visokotonirani deo je zagonetniji. Uz neke izuzetke, veće životinje imaju veće vokalne sisteme i obično proizvode niže zvukove. Pa kako konji to rade?

Velike životinje imaju velike vokalne sisteme, koji bi trebalo da proizvode dublje zvuke, a prema rezultatima nove studije, oni zvižde. Naime, istraživači su ubacili malu kameru kroz konjske nozdrve da bi snimili šta se dešava unutra dok su rzali i proizvodili još jedan uobičajeni konjski zvuk, tiši, suptilniji. Takođe su sproveli detaljna skeniranja i duvali vazduh kroz izolovane glasne kutije mrtvih konja. Otkrili su da su misteriozni visoki tonovi rzanja vrsta zviždanja koja počinje u konjskim glasnim kutijama. Vazduh vibrira tkiva u glasnim kutijama dok se područje odmah iznad kontrahuje, ostavljajući mali otvor za izlazak zviždaljke.

To se razlikuje od ljudskog zviždanja, koje radimo ustima.

„Nikada nisam zamišljala da postoji komponenta zviždanja. Zaista je zanimljivo i sada to mogu da čujem”, rekla je Dženifer Nado, koja proučava konje na Univerzitetu u Konektikatu.

Nekoliko malih glodara poput pacova i miševa zvižde ovako, ali konji su prvi poznati veliki sisari koji imaju talenat za to. Oni su takođe jedine životinje za koje se zna da mogu da zvižde kroz svoje glasne kutije dok pevaju.

„Uzbudljivo je znati da 'rzanje' nije samo 'rzanje' već da je zapravo sastavljeno od dve različite osnovne frekvencije koje nastaju pomoću dva različita mehanizma”, rekla je Alisa Herbst iz Centra za nauke o konjima Univerziteta Rutgers.

Veliko pitanje koje ostaje otvoreno je kako su nastali dvotonski pozivi konja. Divlji Prževalski konji mogu da urade nešto slično, kao i losovi. Ali udaljeniji srodnici konja poput magaraca i zebri ne mogu da proizvode visoke zvuke. Dvotonski zviždaj bi mogao da pomogne konjima da prenesu više poruka istovremeno. Različito visokofrekventni zvižduk može pomoći da izraze složeniji spektar osećanja prilikom druženja, rekla je autorka studije Elodi Mandel-Brifer sa Univerziteta u Kopenhagenu.

„Oni mogu da izraze emocije u ove dve dimenzije”, rekla je Mandel-Brifer.