SpejsIks raketa zagadila atmosferu litijumom

Kada je kvar na raketi SpejsIks obasjao nebo iznad zapadne Evrope u februaru, nije bilo sigurno da li njeni ostaci zagađuju našu atmosferu.

Naučnici su sada prvi put direktno povezali nekontrolisani povratak rakete u atmosferu sa oblakom litijuma izmerenim manje od 100 kilometara iznad Zemlje, uspostavljajući prvu direktnu vezu između poznatog komada svemirskog otpada i zagađenja u atmosferi, prenosi BBC njuz.

Naučnici su već istraživali problem zagađenja svemirskim otpadom kada su saznali da se SpejsIksova raketa Falkon 9 pokvarila tokom leta 19. februara 2025. godine. Dok je sagorevala prolazeći kroz Zemljinu atmosferu, pre nego što su njeni ostaci pali na zemlju, raketa se pretvorila u vatrene lopte vidljive iznad Irske, Engleske i Nemačke.

Jedan čovek u Komornikiju, u Poljskoj, pronašao je komad dimenzija oko 1,5 x 1 metar iza svog skladišta.

„Videli smo vest da se raketa srušila u Poljskoj. Letela je gotovo direktno iznad nas i pomislili smo: 'Ovo je sjajna prilika'“, objasnio je profesor Robin Ving sa Lajbnic instituta za atmosfersku fiziku u Nemačkoj.

Njegov tim je koristio laser da detektuje atome metala oslobođene iz tela rakete, koje je napravljeno od legure aluminijuma i litijuma.

Značajna količina zagađivača

U saradnji sa profesorom Džonom Plejnom sa Univerziteta u Lidsu, naučnici su otkrili da se količina litijuma u ​​atmosferi duž putanje rakete značajno povećala.

Profesor Ving je objasnio da oko 50 do 80 grama litijuma svakodnevno prirodno ulazi u atmosferu putem malih meteora.

„Jedna raketa Falkon 9 sadrži oko 30 kilograma, tako da je ovo znatno više“, rekao je. Istraživači trenutno ne znaju dugoročne efekte ovog zagađenja na sastav Zemljine atmosfere, ali upozoravaju da je malo verovatno da će biti dobro.

„Najveća briga je aluminijum i aluminijum oksidi koji interaguju sa ozonskim omotačem“, istakao je Ving.

Zagađenje bi moglo da poremeti aerosole u ​​atmosferi i njihovu sposobnost da regulišu klimu i temperaturu.

Problem može biti veći

Naučnici, koji su svoje istraživanje objavili u časopisu Communications Earth & Environment, upozoravaju da bi ovo mogao da bude samo vrh ledenog brega, s obzirom na to da je izvršni direktor kompanije SpaceX, Ilon Mask, obećao da će lansirati milion satelita u narednim godinama.

Prethodna istraživanja sugerišu da je 10 odsto aerosola u atmosferi već kontaminirano svemirskim otpadom. Procenjuje se da gotovo 30.000 komada otpada lebdi u svemiru, nastalih raspadom raketa ili satelita.

„Ovo je nova oblast nauke. Teško je predvideti, jer se sve menja tako brzo“, kaže Ving, povlačeći paralelu sa hlorofluorougljenicima, rashladnim zagađivačima koji su stvorili rupu u ozonskom omotaču.

„Nadamo se da ćemo, ako sada počnemo sa merenjima, moći da predvidimo događaje i identifikujemo potencijalne probleme pre nego što postanu ozbiljni“, dodao je.

SpejsIks nije odgovorio na zahteve za komentar, ni od medija ni od istraživača koji su im poslali svoje nalaze.

Propisi zaostaju za industrijom

Više aktivnosti u svemiru znači više otpada koji pada na Zemlju. Prošle godine, grupa istraživača iz NASA i nekoliko univerziteta pozvala je UN da u svoje ciljeve održivog razvoja uvrsti zaštitu Zemljine orbite.

Neki naučnici pozivaju na strože sprovođenje postojećih sporazuma o svemiru i bolju regulaciju svemirskog otpada.

„Propisi o svemiru ne pokrivaju nove probleme koji se pojavljuju – ometanje astronomskih posmatranja, rizik od sudara u orbiti, opasnost od otpada koji pada na naše glave, a sada je jasno, i zagađenje atmosfere“, rekao je Endi Lorens, profesor astronomije na Univerzitetu u Edinburgu.

„Međunarodna zajednica ulaže velike napore da postavi standarde i nove propise, ali svemirska industrija se menja brže nego što mi možemo da je pratimo“, zaključio je.