Berberin koga vreme nije umorilo

Kruševac – U selu Bačina već decenijama živi i radi Dragiša Blagojević, meštanima i šire poznat kao Giša, jedan od najstarijih aktivnih berbera u Srbiji. Rođen 1934. godine, čitav svoj radni vek, duži od sedam i po decenija, posvetio je berberskom zanatu, ostajući dosledan veštini koju je zvanično završio još 1951. godine.

Njegova berbernica odavno je prevazišla osnovnu namenu. Pored šišanja i brijanja, ona je mesto susreta, razgovora i razmene životnih priča. Kroz Gišinu stolicu prošle su generacije meštana Bačine – od dečaka koji su kod njega prvi put ošišani, do ljudi koji mu se, iz navike i poverenja, vraćaju čitavog života. Danas su među njegovim mušterijama i pripadnici treće generacije istih porodica.

– Imam mušterije koje decenijama dolaze kod mene. Znaju da sam uvek tu i da mogu da računaju na mene. U penziji sam već 30 godina, ali svakog dana sam u radnji – uvek se nađe neko ili za šišanje ili za brijanje – kaže Giša, dok jedan od redovnih gostiju u šali dodaje da ga „ne mogu naći samo između sedam i pola osam uveče, dok gleda ’Slagalicu’”.

Dugogodišnji rad Dragiše Blagojevića predstavlja primer istrajnosti i posvećenosti tradicionalnom zanatu, koji je danas sve ređi. Njegova berbernica poznata je i van granica sela, pa su među redovnim mušterijama bili i strani diplomati koji su boravili u obližnjoj srpsko-švedskoj vinariji. Svojevremeno je i ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji Bjorn Ozberg dolazio iz Beograda u Bačinu, isključivo radi brijanja i šišanja kod Giše.

Iako u poznim godinama, Blagojević i dalje svakodnevno radi, sa sigurnom rukom i vedrim duhom dočekujući mušterije. Osim o zanatu, najradije razgovara o sportu, a i u desetoj deceniji života ne odustaje od vožnje bicikla. Njegov primer svedoči o tome da su rad, upornost i ljubav prema poslu vrednosti koje ne gube značaj, bez obzira na vreme u kojem živimo.