Soare na stepeništu

Soare u Siminoj 13 povodom otvaranja stepenišne galerije – pisalo je u pozivnici koja je stigla u našu redakciju.

Malu galeriju slika, na drugom spratu ove zgrade, osmislile su Cecilija Bartok i Ivana Draganić Lekić, komšinice preko puta, otvorivši svečano te večeri i vrata svojih stanova za komšije. Pozivu na otvaranje neobične galerije odazvali su se i novinari i poznati umetnici, poput scenografa Miodraga Tabačkog, slikara Peđe Todorovića...

Cecilija Bartok, arhitekta u penziji, objasnila je za „Magazin” da je reč o zajedničkoj inicijativi stanara zgrade da ulepšaju prostor u kome žive, kao i da to bude povod za susrete i druženja.

„Inače se bez povoda ne bismo ni sastali na ovako lep način”, dodala je skromno.

Ujedno, to je poziv da se i drugi stanari beogradskih zgrada uključe u ovakve akcije.

I zaista, s nekoliko slika, okrečeni zidovi između dvoja vrata, uz lampu i svećice i baštenske stolice, u jednoj posleratnoj socrealističkoj zgradi, izgledali su kao povratak u stari Beograd.

Druženje posle otvaranja organizovano je u stanovima koji svojim stilom podsećaju na ovaj pomalo zaboravljeni duh. A ujedno, u maniru novog doba, na picu bez glutena i šljive u čokoladi, ali i na staru dobru čašicu rakije, ljubazno su pozivali Cecilijin sin Bojan, diplomata i konsultant, kao i Ivanin suprug, profesor Univerziteta Slavoljub Lekić:

„Želimo da oplemenimo zgradu koja je 1964. podignuta između dva predratna zdanja. Ovaj posleratni prostor je decenijama u stagnaciji. Zgrada je nastala u periodu ʼkomunalkiʼ socrealizma i odudara od zdanja u Siminoj ulici. Zato smo, pored nekoliko slika, postavili na zidu i plakat Bauhausa, evropskog pokreta koji popularizuje humani industrijski dizajn i sada je aktiviran. Projekat Evropske komisije predviđa da će i zgrade iz Srbije, koje njihovi stanari prijave da popularišu taj pravac, dobiti pomoć za obnovu, a verujemo da će i naša zgrada moći tome da se pridruži. Pokret Bauhaus nastao je u vreme Vajmarske Republike posle Prvog svetskog rata kada Kandinski i niz umetnika pokreću novu školu dizajna koja se poklapa s periodom velike industrijalizacije Evrope, a koja se nastavlja i posle Drugog svetskog rata. Ideja je da se spoje industrijski dizajn i funkcionalnost u građevinarstvu”. 

„Na zidu su se našle slike naših crkava iz Dalmatinske eparhije i manastira Krka, hramova koji su doživeli poznata stradanja devedesetih prošloga veka”, rekla je istoričarka umetnosti Vera Pavlović Lončarski, koja se odazvala pozivu da na ovom malom soareu ispriča nešto o našim svetinjama podizanim „na razmeđi svetova, između Zapada i Istoka, koje su zato, kao u ranohrišćanskoj arhitekturi i oduvek, građene jednostavno – od okolnog kamena, kao jednoobrazne građevine”, rekla je istoričarka. Podsetila je još da su, s obzirom na skromne investitore, ove crkve imale zvonik na preslicu koji se povlači kanapom tokom službe. Manastir Krka, koji je po nekim izvorima podigla sestra cara Dušana, doživeo je veliku obnovu i dogradnju u skladu s obližnjom romaničkom arhitekturom. „Kad god izađem iz lifta i pogledam zid, raspoloženje je bolje – umetnost podiže naš duh”, zaključuje Ivana Draganić Lekić.

Druženje na stepenicama produžilo se do kasno uveče, uz dogovore o novim izložbama i soareima.

„Drago mi je da vidim da u Beogradu još postoji ovakav komšiluk”, rekao je posle posmatranja sa stepenica scenograf Tabački, odlazeći nasmejan, dok su ga komšije ispraćale rezimirajući još malo, preko gelendera, utiske.