Tvrđava Bač spremna za Uneskovu listu svetske baštine

Kako je Austrija bila ljuta kada smo na Listu sećanja upisali telegram-ultimatum objave rata Austrougarske Srbiji 1914. godine i zašto Lepenski vir nikada neće moći da bude upisan na Listu kulturne baštine Uneska samo su dve iz mnoštva zanimljivosti koje su mogle da se čuju tokom predavanja koje je nedavno održao prof. dr Goran Milašinović, književnik i kardiolog, predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju s Uneskom.

U Srpskoj akademiji nauka u i umetnosti na konferenciji pod nazivom „Kultura: dugoročno strateško ulaganje”, on je saopštio dokle se odmaklo s novim nominacijama naših dobara za Uneskovu listu kulturne baštine, nematerijalno nasleđe. Otkrio je i s kojim se sve problemima komisija, na čijem je čelu, sreće kada pokušava da blago Srbije predstavi svetu.

Autentične i univerzalne vrednosti

Milašinović je objasnio da bi dobro bilo na listi Uneskove svetske baštine mora da ispuni nešto što je prilično amorfna i apstraktna forma, kao i da je ponekad teško dokazati autentičnost i integritet jednog dobra, šta je u njemu univerzalna i izvanredna vrednost.

To je objasnio na primeru Lepenskog vira:

– Autentičnost našeg Lepenskog vira postoji, ali ne i integritet, jer je tamo napravljena hidroelektrana i jedno od najvažnijih kulturnih dobara Evrope i sveta izmešteno je sa svog originalnog mesta i premešteno na drugo mesto, čime je izgubilo kriterijum integriteta. Danas Lepenski vir ne može da bude na Uneskovoj listi svetske baštine.

Naš projekat koje trenutno nominujemo za Listu sećanja je prva srpska pesnikinja Jefimija i njena pohvala Knezu Lazaru u zlatopisu. Projekat Pirotsko ćilimarstvo je u velikoj meri odmakao s nominacijom za listu nematerijalnih kulturnih dobara. Na 50 kilometar od Pirota u Bugarskoj takođe postoji ćilimarstvo, vrlo slično našem, a već se nalazi na Uneskovim listama. Ipak, eksperti Uneska su nama dali zeleno svetlo da pronađemo posebnost ne u samim ćilimima, nego u ćilimarstvu.

On je dodao i da veoma naporno i dugo radimo na projektu Limes, granica nekadašnjeg Rimskog carstva.

– Do sada su upisani britanski i nemački, severni i južni, dunavski zapadni Limes. Srbija pripada istočnom, Dunavskom segmentu (kao i Hrvatska, Bugarska i Rumunija) i trenutno je proces prijave u toku. Baštinimo na našem prostoru najveće Zapadno evropsko carstvo i teško je reći da u prošlosti nismo pripadali civilizaciji današnjeg Zapada. Zato nam je dodatno stalo da ovaj projekat ispunimo – rekao je Milašinović.

Od 2007. na Uneskovoj listi su i bukove šume Karpata i drugih regija, jedinstveno dobro Evrope, jer bukve ne rastu ni na jednom drugom kontinentu.

– Unesko je dao ideju za proširenja 2012. i 2017, a zatim i 2021. kada smo imali šansu koju nismo iskoristili. Neko seče bukove šume na Fruškoj gori, a ne obnavlja ih. Sada imamo šansu da se to popravi i da budemo s tim našim dobrom na Listi prirode – ukazao je Milašinović.

Takođe na preliminarnoj listi je i zaostavština kompozitora Stevana Mokranjca koju želimo da upišemo na Listu sećanja. Nismo predali nominaciju ove godine, zakasnili smo s terminima, s radom se značajno odmaklo, očekuje da će se sledeće godine ova nominacija ostvariti.

Od njega smo saznali takođe da svako dobro koje se kandiduje mora prethodno da bude na listi nacionalnih dobara. Država mora da uspostavi svoju listu kandidata da bi ona mogla da se kandiduje za nešto što je i svetska lista.

– Ne mora to uvek da bude neka velika, prelepa zgrada, to može da nekad bude samo dokumentacija, ali ozbiljna građa da se na tom mestu nešto nalazilo. Imamo u sklopu našeg projekta Limesa, veliki broj rimskih logora, koji danas ne postoje. Jedan od njih je na primer Petrovaradinska tvrđava, a tamo sada ne postoji ni jedan znak da je to bio nekada rimski vojni logor. Ali, imamo veoma dobro dokumentovanu građu koja dokazuje da je tu zaista bio logor, sa svim detaljima pa bi Uneskova komisija mogla da ga prihvati – kazao je Milašinović.

Podsetio je da takav slučaj postoji danas u Škotskoj: Antoninov zid iz 2. veka koji se protezao od Irskog mora na zapadu do Severnog mora na istok, početak Limesa (granice nekadašnjeg Rimskog carstva). Danas tu nema nikakvog zida, ali je prostor zaštićen.

Na Uneskovu listu reprezentativnog kulturnog nasleđa smo do sada upisali pet dobara. Možda se to čini, kako je kazao Milašinović, malim brojem, ali konvenciju smo potpisali 2010. Prvih godina bilo je dozvoljeno da nominujemo jedno dobro, a sada na dve godine jedno dobro.

Lista pamćenja sveta je, kako je objasnio predsednik komisije, unekoliko lakša za prilaz. Ali, kada smo kandidovali telegram-ultimatum objave rata Austrougarske Srbiji, Austrija je bila veoma ljuta kada smo upisali ovo dobro na Listu pamćenja, ali smo ih ipak pitali.

On tvrdi da možemo da se ponosimo dobrima koje smo upisali na listu Svetske baštine. Većina država ima između pet i 10 upisanih dobara na toj listi.

– Prvo što smo mi upisali bili su Stari Ras i Sopoćani (1979), potom manastir Studenica (1986), srednjovekovne manastire na Kosovu – 2004. Dečani, 2006. pridružena Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. Ova dobra su istovremena i dobra na Listi opasnosti. Feliks Romulijanu, arheološko nalazište blizu Zaječara, koje je podigao rimski car Galerije upisali smo 2007. Naši eksperti uspeli su da dokažu da je Romulija, careva majka kojoj je posvetio letnji dvor, otišla u nebo upravo s tog mesta. Naš poslednji je serijski upis stećaka četiri države BiH ih ima najviše – 19, Srbija 3, i po dva Crna Gora i Hrvatska – podsetio je Milašinović.

Tentativna ili preliminarna lista, sadrži ono što mi želimo da bude upisano, a još uvek nije. I možda bude, a možda i ne bude upisano. Tu je kulturni predeo Bača. Na toj nominaciji naša komisija je radila tri godine i nije uspela, odbijeni smo prošle godine, jer nominacioni dosije nije bio dobro napisan.

Milašinović je kazao da tu postoji i jedna novost. To je angažovanje komisije iz Uneska (ICOMOS), eksperata koje država plati da dođu iz inostranstva da nam kažu ima li šanse da ono što želimo da stavimo na listu bude i prihvaćeno.

– Komisija nam je rekla da manastir Manasija ne može da bude stavljen u kombinaciji s nekoliko crkava koje se nalaze oko zdanja, ali i može sam manastir. Na toj listi su i Negotinske pimnice, dobro koje mi želimo da kandidujemo jer je originalno, ali mu nedostaje još nešto. I Smederevska tvrđava ne može da se upiše, iz ugla tvrđave, ali možda može iz ugla poslednje srpske prestonice. Negativna mišljenja za sada je dobijeno za Caričin grad – naveo je on.

Atletska staza u Smederevskoj tvrđavi

Postoji i grupa eksperta iz Rima, koja radi potpuno nezavisno od Uneska. Od njih smo saznali da nismo dobro ispunili kandidaturu za kulturni predeo Bača. Isto su nam rekli i za Manasiju, Caričin grad, ali i za Smederevsku tvrđavu.

Pokazao je slajd i objasnio da to što se crveno vidi na slici je atletska staza! Pola tvrđave čini atletska staza.

Milašinović je podsetio na primer uništavanja dobara: na Kosovu i Metohiji: naša dobra su izložena neprestanim devastacijama s jednim bizarnim procesom destrukcije i nepoštovanja kulturne eksproprijacije, kojom se naše blago pokušava predstaviti tuđim vlasništvom.

Na kraju, Milašinović je objasnio da je Komisija u saradnji s Uneskom telo koje nominuje naša dobra, radi pro-bono. Niko od oko 25 eksperata i predstavnika ministarstava nauke, kulture, obrazovanja, komunikacije ne radi za platu, nemaju budžet, čak ni svoj pečat.

Kolo, slava, Tesla, nesvrstani…

Lista nematerijalnog kulturnog nasleđa: slava (2014), kolo (2017), pevanje uz gusle ( 2018), zlakusko lončarstvo (2020), izrada šljivovice (2022), naivno slikarstvo iz Kovačice(2024).

Lista Pamćenje sveta: Arhiv Nikole Tesle (2003), Miroslavljevo jevanđelje (2005), telegram-ultimatum Austrougarske Srbiji (2015), Prva konferencija nesvrstanih.

Mreža kreativnih gradova: Vranje (2019) u oblasti muzike, Novi Sad (2023) u oblasti digitalnih umetnosti.

Unesko katedre i UNITWIN mreže: Univerzitet umetnosti u Beogradu (iz oblasti interkulturalizma, menadžmenta u kulturi i medijaciji),Univerzitet u Novom Sadu (preduzetništvo), Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu( istraživanje voda).

Primer Palmire i Mosula

Milašinović je objasnio i kako Unesko neguje sećanje na mesta, spomenike ili dobra koja su nekada bila upisana, a onda uništena u raznim ratovima. Primer je Palmira, jedan od najvažnijih drevnih gradova na svetu koji je uništen tokom ofanzive IZIS-a i rata 2012. Od segmenata kamena koji su razbacani napravljeni su novi stubovi po starim prototipima.

Ove godine je završena i rekonstrukcija grada Mosula, koja je trajala duže od 10 godina, a utrošeno je 100 miliona evra za najveći projekat koji je ikada Unesko napravio. Ceo grad na nekadašnjem Putu svile je rekonstruisan.

Antika fest i Gitarijada

– Jedan od dobrih primera kako se kulturna dobra kod Uneska koriste je Antika fest, u Zaječaru, u Galerijevoj palati. To je pozitivan način na koji se spaja staro s novim. Na istom mestu, međutim, veliku borbu imali smo prošle godine zbog mnoštva ljudi na koncertima na Gitarijadi. Bina je bila postavljena kod istočnog ulaza u Gamzigrad i kod nekropole koja još nije istražena. Postavlja se pitanje da li će se u takvim uslovima to staro sačuvati – rekao je Milašinović i poručio da je mnogo toga na nama da sačuvamo.

Naveo je primer ugrožavanja Golije, koja je dobro iz prirode, a neko tu gradi skijalište i to je situacija kada Unesko skida s liste. Najnoviji slučaj ugrožavanja dobra su i mini hidroelektrane, koje nameravaju da se grade oko Studenice.