Moć sabranja

Reč sabor, imajući duhovnu punoću, s posebnom pažnjom se izgovara. Ona upućuje na neki važan događaj na kojem će se doneti kakve važne odluke, ili neko svečano sabranje, na kojem se proslavlja nešto životno važno što se dogodilo.

Sabornost je najviši oblik povezanosti i saradnje među ljudima, kojim se, slobodnom voljom, iz ljubavi postiže organsko jedinstvo. To nije sastanak, zbor, skupština, okupljanje... Ništa slično. To je sjedinjenje u jednom duhu – u Duhu Istine.

Razlika u odnosu na interesno okupljanje

Na saborima se pokazuje i gradi jedinstvo.

Sabrani u jednom duhu čine jedan organizam. A sabranje je moguće samo u Duhu Istine, u Svetom Duhu. Oni koji ne pripadaju tom duhu sami otpadaju.

Moguće je, a i dešava se, da se ljudi okupljaju u duhu ovoga sveta, ali to nije sabranje, to je interesno okupljanje, udruživanje. Duh ovoga sveta je duh obmane.

U Duhu Istine se stvara. U duhu obmane se simulira stvaranje; tu se troši i uništava sve što je zarad dobra stvoreno.

U sabranju je sjedinjenje, a u sjedinjenju je moć. Moć se uvećava tako što više jedinki čine jedno telo. Zato svi oni koji su posvećeni dobru prizivaju sabornost.

U središtu srpskog grba jeste štit s krstom i četiri slova S, što je priziv na sabornost – „Samo sloga Srbina spasava”. Na bugarskom grbu piše: „Sъedinenieto pravi silata”, što znači: „Jedinstvo je snaga”. Na grčkom jeziku sila se kaže – δύναμις. To je složenica (δύ-ναμις) koja upućuje na relaciju dva bića (δύο – dva, oba, i νᾶμα – ono što teče, izvor). Tom rečju se kazuje da je sila uzajamno dejstvo dva (δύο) bića. Najmanje dva duhovno sjedinjena bića. Blaženi Avgustin kroz vekove, pored ostalog, citira se po rečima: „Unus christianus, nullus christianus”. („Jedan hrišćanin, nijedan hrišćanin.”) U crkvi uslov za liturgiju je bar jedan vernik naspram sveštenika. U pozorištu uslov za predstavu je bar jedan glumac i jedan gledalac.

Sabornost se ostvaruje u zajednici.

Sjedinjenjem se ne gubi identitet, nego se stvara nova vrednost, koja zavisi od načina povezivanja. Primera radi, ugljenik se u prirodi javlja u nekoliko različitih oblika, koji se nazivaju alotropske modifikacije. Razlike u njihovim fizičkim osobinama potiču od različitog rasporeda atoma u prostoru. Jedna od glavnih modifikacija je dijamant. Najtvrđi prirodni mineral. Nastaje tako što je svaki atom ugljenika povezan sa četiri susedna atoma. Od ugljenika nastaje i grafit. Ali kod njega su atomi sasvim drugačije raspoređeni, zbog čega je mek i mastan.

Ugljenik se javlja i u modifikacijama kao što su aktivni ugalj, čađ i koks. Tako se pokazuje da od načina povezivanja atoma zavisi hoćemo li imati dijamant ili garež.

Tako je i u ljudskom društvu. Sabornost je jedno od četiri glavna svojstva Crkve. Sabranjem u Svetom Duhu smrtnih ljudi konstituiše se besmrtna zajednica.

Ljudi se sjedinjuju u ljubavi i istini.

Na granici prošlosti i budućnosti

U Himni Rusiji, od 2001. godine, refren glasi: „Slavna budi, naša slobodna Otadžbino, /Bratskih naroda saveze večni, /Precima prenošena mudrost narodna /Slavna budi, državo! Ponosimo se tobom!”

Iz iskustva je izatkan stih „Precima prenošena mudrost narodna”. Dobro je nepropadljivo; ono se sabranjem čuva.

Svaki sabor (saborovanje) zasniva se na potvrđivanju kontinuiteta s prošlošću, s precima, i na anticipiranju budućnosti. Zato je sadašnjost ključni trenutak u životu i delu svakog od nas, kojim potvrđujemo prošlost i trasiramo budućnost. Stoga prva odrednica čoveka trebalo bi da bude – sada.