Kašalj i gorušica prvi simptomi „nevidljivog" raka

Keri Ajvori (52) iz ​​Bakingemšira borila se sa upornim kašljem i refluksom kiseline, a dijagnostikovani su joj rinitis, curenje iz nosa i astma. Istina je, međutim, bila mnogo gora od toga, ona ​​ima neuroendokrini rak.

„Stalno sam išla kod svog lekara opšte prakse, koji je odbacivao moje simptome. Do tada sam bila toliko umorna da sam bila bukvalno na kolenima. Morala sam da biram da li da jedem ili da se istuširam. Kada su otkrili da sam anemična, nisam bila uverena da je to jedino što nije u redu sa mnom. Pomislila sam: 'Ja sam zdrava mlada žena, ovo ne može biti ništa drugo'“, priča gospođa Ajvori za Dejli mejl.

Petnaest meseci nakon što su se javili početni simptomi, međutim, dijagnostikovan joj je neuroendokrini rak. Tada je već imala simptome vezane za creva, uključujući jako nadimanje, gasove i bol u stomaku.

„Moj stomak bi ujutru bio ravan, a onda bi se tokom dana naduo. Do večeri sam izgledala kao da sam u petom mesecu trudnoće“, kaže.

Upućena je na kolonoskopiju, tokom koje instrument nije mogao da prođe, jer mu je tumor smetao.

Iako je osetila olakšanje što je dobila odgovor, morala je da se podvrgne napornoj operaciji. Uklonjeni su joj neki limfni čvorovi, deo tankog i debelog creva, slepo crevo, deo jetre i žučne kese.

Gospođica Ajvori, takođe, ima primarni tumor u ileocekalnoj valvuli, delu creva koji razdvaja tanko i debelo crevo, koji se proširio i na okolne limfne čvorove.

Nedavna skeniranja su pokazala više lezija u jetri, kao i u kičmi i na rebrima.

Sada je potrebno čekati da se vidi da li će dovoljno porasti, da bi mogla da se podvrgne lečenju.

Zašto je „neuroendokrini“ rak poseban

Neuroendokrini rak je vrsta tumora koji nastaje iz posebnih neuroendokrinih ćelija, koje imaju osobine i nervnih i hormonskih ćelija. Njihova uloga u telu je da primaju signale iz nervnog sistema i luče hormone direktno u krv.

Drugim rečima, to je rak koji potiče iz „ćelija glasnika“ između mozga i hormona.

Neuroendokrini tumori mogu da nastanu gotovo bilo gde, ali najčešće su u digestivnom traktu (želudac, tanko i debelo crevo, rektum), pankreasu i plućima, ređe u štitastoj žlezdi, nadbubrežnim žljezdama i jetri.

S druge strane, neki tumori su „tihi“,  ne luče hormone i otkriju se slučajno na skeneru.

Postoje dve glavne vrste neuroendokrinog raka: neuroendokrini tumori (NET) i neuroendokrini karcinomi (NEK), koji brzo rastu.

Simptomi bolesti uključuju neobjašnjiv gubitak težine, umor, bol, dijareju, nadimanje, gasove, gorušicu, simptome slične astmi, crvenilo i uporan kašalj.

Uobičajene pogrešne dijagnoze uključuju sindrom iritabilnog creva, astmu ili menopauzu.

Neuroendokrini rak nije jedan jedinstven rak, već je to čitava porodica tumora, od skoro bezazlenih do ekstremno opasnih. Dijagnostikuje se kombinacijom: CT / MR / PET skener, krvni markeri (npr. hromogranin A), hormoni u krvi i urinu, biopsija (ključna).

U zavisnosti od stadijuma i tipa, ako je moguće, leči se operacijom, hormonskom terapijom, hemioterapijom (uglavnom za agresivne forme) i PRRT terapijom (radioaktivnim lekom koji se veže za tumor).

Veruje se da je gospođa Ajvori imala rak skoro četiri i po godine pre nego što joj je dijagnostikovan 2012. godine; što se dogodilo tek kada je promenila lekara opšte prakse. Od tada je bila primorana da napusti posao 2022. godine zbog jakog umora izazvanog bolešću.

Bez lečenja

Frustrirajuće je to što joj nije dostupan nikakav tretman, osim ako tumor ne poraste. „Stalno čekam da tumori dovoljno porastu da bih dobila lečenje koje je prikladno za mene. Teško je živeti sa sporo rastućim, puzećim rakom. Poražavajuće je znati da ga imam, a da ga mi ne lečimo. Mnogi drugi karcinomi se suočavaju sa teškim lečenjem – ali ja sam primorana da živim sa ovom bolešću umesto da je iskorenim“, rekla je. Neuroendokrini karcinom je potpuno uništio život gospođe Ajvori i imao je ogromne posledice po njenu porodicu.

„Nedavno sam bila u spa centru sa grupom prijateljica i svi smo išli na bazen, ali nisam stavljala glavu pod vodu, jer ako mi se kosa pokvasi, to znači da ću morati da je perem, a to će biti iscrpljujuće za mene. To su te sitnice koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo“, ispričala je, i dodala:

„Mojoj deci je bilo teško da to prihvate i da  razumeju da nikada neće nestati. Da će tumor, ponekad, rasti i da će mu tek tada biti potrebno lečenje", rekla je.

„Ključni deo izazova neuroendokrinog raka je to što se ne poklapa sa uobičajenim narativom o raku koji mnogi očekuju. Ne ponaša se, niti izgleda kao poznatiji karcinomi i za razliku od drugih, ne radi se uvek o oporavku ili pogoršanju, već se često zahteva od ljudi da žive sa njim mnogo godina. Kašnjenje u dijagnozi i nedosledna nega uzrokuju ozbiljnu i trajnu štetu. Gubi se dragoceno vreme, što omogućava raku da napreduje pre nego što ljudi dobiju lečenje koje im je potrebno”, ističe Lisa Voker, izvršna direktorka britanskog NCUK-a.

„Pacijenti i porodice opisuju ova iskustva kao izolujuća i zastrašujuća, ostavljajući ih bez podrške kada im je najpotrebnija. Nadamo se da će naš izveštaj doprineti podizanju svesti i postizanju ranije dijagnoze, kako bi ljudi dobili blagovremeno lečenje i podršku koja može promeniti živote.“