Istinska duša bačke ravnice

U okviru ciklusa „Eko perspektive”, Dragana Živojnović, urednica u Redakciji ekološkog programa RTS, snimila je serijal „Zeleni biseri Srbije”. Danas vodi gledaoce u Sombor, grad koji se ponosi svojim drvoredima i bođošima zbog kojih se smatra najzelenijim gradom Srbije i jednim od najzelenijih u Evropi. Emisija se prikazuje na RTS 3, u 16.30.

U Somboru su ulice više od običnih prolaza – one su šetališta kroz prirodu i vreme. Topot konja koji vuku fijaker odzvanja gradskim ulicama i podseća na minula vremena. Na salašima oko grada, gde vetar šumi kroz polja kukuruza i mirisi domaće kuhinje mešaju se sa zvucima tamburice, čuva se istinska duša bačke ravnice. Tu se nalazi i galerija „Milan Konjović”, posvećena ovom ekspresionističkom slikaru svetskog glasa, čije su slike obojile više od šezdeset godina umetničke scene Srbije i Evrope. Kažu da je to najopevaniji grad, jer je o njemu napisano četrdeset pesama.

Inače, bođoši su najpoznatija ekološka tajna Sombora. To je drvo koje pripada porodici brestova i prepoznatljivo je kako po bobicama tako i po mesnatim, ali hrapavim listovima. Prve sadnice pristigle su u Sombor iz Severne Amerike.  Ipak, ovo nije samo priča o bođošima. Ovo je priča o gradu gde priroda šapuće, a ljudi umeju da slušaju.

– Nakon uspeha „Zeleni projekti Evrope”, emisije koja je dobila prvu nagradu za putopisni film Međunarodnog turističkog filma u Solinu, u Hrvatskoj, imala sam želju da prikažem i lepotu gradova Srbije koji se ističu po bogatstvu zelenila i biodiverziteta. Neki od naših gradova se upravo svrstavaju u najzelenije i najlepše gradove Evrope i svaki krije neku ekološku tajnu. Tako je nastao serijal „Zeleni biseri Srbije” – kaže Dragana Živojnović. –  Snimila sam dve emisije o Somboru, jer je naš najzeleniji grad. Somborski bođoši su postali atrakcija. Drveće iz doline Misisipija stiglo je u taj grad još 1903. godine. Danas u centru postoji čak 7.500 stabala, koji su visoki i do 20 metara. Kada izađemo iz Sombora put nas vodi ka jednom od najdragocenijih prirodnih bisera – Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje. To je prostor tišine i neprocenjivog prirodnog bogatstva, gde Dunav oblikuje pejzaž kakav se retko sreće u Evropi. O tome govori drugi deo emisije o Somboru. Područje rezervata je složeni mozaik vodenih i kopnenih ekosistema. Najveći deo pokriven je kompleksima ritskih plavnih šuma. Stanište je više vrsta ptica i retkih sisara. Posebno je značajan i kao utočište orlova belorepana. Ovaj močvarno-šumski kompleks deo je Uneskove mreže rezervata biosfere „Mura – Drava – Dunav”, poznat je i kao „Evropski Amazon”.

U nastavku serijala, saznajemo, emitovaće se tri emisije o Pirotu. Urednica je upravo izašla iz montaže. Prvu emisiju je nazvala „Pirot u šarenim nitima”, drugu „Zlatni kolut Pirota”, a treću „Otpad kao resurs”.

– Pirot je proglašen pobednikom konkursa „Održivi gradovi ekoopština” za energetsku efikasnost a regionalna deponija postala je model za održivo upravljanje otpadom. Takođe, kontinuirano rade na unapređenju stanja životne sredine ekološkim projektima. Pirot je rekom podeljen na dva dela: Tijabaru – stari deo, i Pazar – novi deo grada. Reka je u prošlosti često plavila oba dela, pa je po ideji profesora pirotske gimnazije Velimira Vukićevića započeta regulacija rečnog toka i izgradnja keja, 1923. godine. Danas kej predstavlja pravu prirodnu oazu u centru grada. Šetnja duž keja podseća koliko je važno da očuvamo vodotokove, a da ne zagađujemo obale. Da dozvolimo prirodi da bude deo urbanog života – rekla je Dragana Živojnović.