OVO je prva generacija u istoriji koja je manje inteligentna od svojih roditelja

Generacija Z je postala prva generacija otkako su zapisi počeli da budu manje inteligentni od svojih roditelja, a stručnjak je otkrio razlog. Doktor Džared Kuni Horvat, bivši učitelj koji je postao neuronaučnik, otkrio je da je generacija rođena između 1997. i početka 2010-ih kognitivno zaostala zbog prekomernog oslanjanja na digitalnu tehnologiju u školi.

Od kada se vode evidencije o kognitivnom razvoju krajem 19. veka, generacija Z je sada zvanično prva grupa koja je ikada postigla niži rezultat od generacije pre njih, opadajući u pažnji, pamćenju, veštinama čitanja i matematike, sposobnostima rešavanja problema i ukupnom koeficijentu inteligencije.

Horvat je rekao Odboru američkog Senata za trgovinu, nauku i transport da je inteligencija generacije Z opala uprkos tome što ovi tinejdžeri i mladi odrasli provode više vremena u školi nego deca u 20. veku, piše Dejli mejl.

Uzrok, tvrdi Horvat, direktno je povezan sa povećanjem količine učenja koje se sada sprovodi korišćenjem onoga što je nazvao „obrazovnom tehnologijom” ili Edteh, što uključuje računare i tablete. Neuronaučnik je objasnio da je ova generacija zaostala jer ljudski mozak nikada nije bio programiran da uči iz kratkih klipova viđenih na mreži i čitanja kratkih rečenica koje sumiraju mnogo veće knjige i složene ideje.

„Više od polovine vremena koje je tinejdžer budan, polovina toga se odvija gledajući u ekran”, rekao je Horvat za Njujork post.

Horvat i drugi stručnjaci, govoreći pred Kongresom, objasnili su da su ljudi evoluirali da najbolje uče kroz pravu ljudsku interakciju, što znači licem u lice sa nastavnicima i vršnjacima, a ne sa ekrana. Dodao je da ekrani remete prirodne biološke procese koji grade duboko razumevanje, pamćenje i fokus.

Ne radi se o lošoj implementaciji, neadekvatnoj obuci ili potrebi za boljim aplikacijama u školama. Naučnici su rekli da sama tehnologija nije u skladu sa načinom na koji naši mozgovi prirodno rade, rastu i zadržavaju informacije.

Horvat, direktor LME Global, grupe koja deli istraživanja mozga i ponašanja sa preduzećima i školama, rekao je da podaci jasno pokazuju da su kognitivne sposobnosti počele da se stabilizuju, pa čak i opadaju oko 2010. godine. Stručnjak je rekao senatorima da se škole generalno nisu mnogo promenile te godine i da se ljudska biologija razvija presporo da bi to bio razlog.

„Odgovor izgleda da su alati koje koristimo u školama da bismo podstakli to učenje”, rekao je.

Dodao je da SAD nisu jedina zemlja pogođena digitalnim kognitivnim padom, napominjući da je njegovo istraživanje obuhvatilo 80 zemalja i pokazalo šestodecenijski trend lošijih rezultata učenja kako se sve više tehnologije koristi u učionicama. Štaviše, deca koja koriste računare samo pet sati dnevno posebno za svoje školske zadatke postigla su znatno niže rezultate od onih koji retko ili nikada nisu koristili tehnologiju u učionici.