Carevo staro odelo

U subotu, 17. januara, navršilo se šezdeset i pet godina od smrti Patrisa Lumumbe, prvog premijera Demokratske Republike Kongo. Posle vojnog puča Lumumba je protivustavno smenjen 1. decembra 1960. godine i stavljen u kućni pritvor. Streljan je mesec i po dana kasnije, uz prećutnu podršku bivših belgijskih kolonijalnih vlasti. Lumumbino telo je spaljeno u plitkom grobu, potom iskopano i prebačeno dve stotine kilometara dalje, gde je ponovo zakopano, pa opet ekshumirano, potom isečeno na komade i konačno rastvoreno u kiselini. Belgijski policijski komesar koji je nadgledao i učestvovao u uništenju Lumumbinih posmrtnih ostataka uzeo je njegov zub, koji je pokojnikovoj porodici vraćen tek pre četiri godine.

Posle Lumumbinog ubistva, u Beogradu su održane velike demonstracije koje su se pretvorile u nerede, tokom kojih je demolirana i opljačkana Ambasada Belgije. Šezdeset i pet godina kasnije, pred istom ambasadom u prestonici Srbije ovim povodom nije bilo okupljanja, ali su naši mediji prethodnih dana izveštavali o onome što se dešavalo na tribinama marokanskih fudbalskih stadiona tokom mečeva koje je na upravo završenom Kupu afričkih nacija igrala reprezentacija Konga.

Fudbaleri Konga su sa takmičenja eliminisani u osmini finala, a na sve četiri utakmice koje su odigrali u centru pažnje nije bio nijedan njihov fudbaler, već navijač Mišel Nkuka Mboladinga, koji je u celom svetu postao poznat kao Lumumbe. On je postao simbol ovog fudbalskog turnira jer je tokom svih utakmica Konga stajao savršeno mirno, oponašajući pozu Lumumbinog spomenika. Navijačeva podignuta desna ruka sa otvorenim dlanom simbolizovala je dostojanstvo, sećanje, otpor i poruku mira za Lumumbinu zemlju, u kojoj i danas nema mira i stabilnosti.

Za svoj navijački trud Lumumbe je po ispadanju njegove reprezentacije sa turnira od kongoanskog ministra sporta, a u ime predsednika države, na poklon dobio – džip! Tako je još jednom potvrđeno kako su dani sportskog entuzijazma i amaterizma davno za nama, te da u savremenom svetu bez novca nema ni sporta ni razonode.

Izuzetak koji potvrđuje ovo pravilo desio se gde drugde nego u Ujedinjenom Kraljevstvu. Uprkos astronomskim sumama koje tamošnji klubovi troše na plate igrača i trenera, a zarađuju na njihovoj prodaji, te pravima za TV prenose, ostrvski fudbal je uspeo da sačuva svoju suštinu, koja se pre svega tiče fer-pleja. Fudbal možda više i nije igra u kojoj učestvuju dvadeset i dva fudbalera i na kraju uvek pobede Nemci, ali jeste i dalje sport džentlmena.

Da je to tako, potvrdila je uprava londonskog premijerligaša „Kristal palasa”, tima koji je prošle sezone postigao najveći uspeh u svojoj dugoj istoriji osvojivši engleski kup. U svojoj prvoj ovogodišnjoj utakmici u istom takmičenju gostovali su na terenu nižerazrednog „Maklsfilda”, koji ih je, na veliko iznenađenje, savladao sa dva prema jedan. I mada su doživeli gotovo nezamislivo poniženje, jer je vrhunske i odlično plaćene profesionalce nadigrala ekipa amatera, rukovodioci „Kristal palasa” odlučili su da sav prihod od prodatih ulaznica i TV prava, koji u ovom takmičenju klubovi dele na ravne časti, poklone onima koji su ih pošteno pobedili. Tako je „Maklsfild” em izbacio aktuelnog osvajača FA kupa, em zaradio za njih nezamislivih gotovo pola miliona funti!

Englezi, međutim, ne bi bili Englezi da ovu lepu fudbalsku priču nije sustigla vest o apsurdnim posledicama strogog pridržavanja propisa.

Ekipa „Blekpula” se trenutno takmiči u Prvoj engleskoj ligi (takmičenju koje je drugo po rangu). Odnedavno je u sklopu njihovog stadiona otvoren i hotel čije pojedine sobe imaju pogled na fudbalski teren. I taman kad ste pomislili kako strast prema fudbalu zaista nema granica i zamislili najvatrenije navijače „Blekpula” kako na utakmice svoga tima dolaze dan ranije i nakon poslednjeg sudijskog zvižduka tu ostaju da noće, saznajete kako je gledanje mečeva iz hotelskih soba strogo zabranjeno! Roletne na prozorima moraju biti spuštene sat vremena pre početka utakmice i gost ih sme podići sat vremena nakon što je meč završen. Ta zabrana, međutim, nije ni u kakvoj vezi sa poslovnom politikom kluba, već sa propisima o zabrani točenja alkohola na stadionima tokom trajanja utakmica. Ako, dakle, poželite da iz svoje skupo plaćene sobe ipak odgledate fudbalsku utakmice, čak i ako ne posegnete za pićima iz mini-bara, može vam se desiti da platite visoku novčanu kaznu.

Ne znamo kako bi se kao gost hotela na stadionu „Blekpula” ponašao Donald Tramp, ali znamo da nije mnogo mario za odredbe međunarodnog prava kada je izdao naređenje da američki specijalci izvrše desant na Karakas i uhapse aktuelnog predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Svetska javnost je samu diverzantsku akciju američkih vojnika pratila poput uzornog gosta „Blekpulovog” hotela – dakle, iza spuštene roletne. A kada su u svet puštene prve fotografije uhapšenog Madura, koji je u njujorški istražni zatvor sproveden vezanih ruku, u sivoj sportskoj trenerci i plastičnim natikačama na nogama, taj isti svet je naprosto poludeo za ovim robijaškim odelom naslednika Uga Čaveza. Ispostavilo se da takvu istu trenerku nose fudbaleri španske „Majorke”, a samo nekoliko sati nakon objavljivanja Madurovih fotografija prodate su celokupne svetske zalihe ove trenerke, čiji donji i gornji deo đuture koštaju stotinu i pedeset evra.

Tako je proizvođač sportske opreme „Najk” još jednom lepo zaradio, a mi još jednom primili k znanju da je car go.