Da li je vanzemaljska DNK u svakome od nas

U najnovijem, kontroverznom izveštaju koji je izazvao buru u naučnim i internet krugovima, molekularni biolog dr Maks Rempel iz DNK Resonance Research Foundation iz San Dijega, tvrdi da je otkrio neobične tragove DNK sekvenci koje ne potiču ni od jednog roditelja u ljudskom genomu. On sugeriše da bi one mogle imati vanzemaljsko poreklo.

Rempel, koji ima doktorat iz molekularne biologije, analizirao je genetske podatke iz 581 kompletne porodice javno dostupnih podataka u okviru Projekta 1,000 genoma, jedne od najvećih svetskih baza ljudskih genetskih informacija. U čak 11 tih porodica (oko 2 odsto), kako tvrdi, pronađene su velike sekvence DNK koje ne mogu da se upare ni sa majkom ni sa ocem deteta, prenosi ResearchGate.

Ukupno je identifikovao 348 takvih „ne-roditeljskih” genetskih varijanti, što je, prema njegovim rečima, previše da bi se objasnilo običnim mutacijama, tehničkom greškom u sekvenciranju ili prirodnim nasleđivanjem.

Ono što je možda najzanimljivije je to da su mnogi od ovih učesnika rođeni pre 1990. godine, pre nego što su moderne tehnike uređivanja gena, poput CRISPR‑a, uopšte postale dostupne.

„Ovo nisu sitne mutacije, već se radi o većim blokovima genetskog materijala koji izgledaju kao da su ubačeni (insertovani) u ljudski genom, a ne preneti na uobičajen način,” rekao je Rempel u intervjuu za britanski Dejli mejl.

„Ako se potvrdi, to bi moglo ukazivati da je čovečanstvo u procesu genetske transformacije”, dodao je.

Vanzemaljci ili samo naučna enigma

Rempel ne zaustavlja sa svojim spekulacijama samo na tehnici, već otvoreno sugeriše da bi ti neobični genetski „umeci” mogli imati vanzemaljski izvor:

„Ove sekvence se ne uklapaju u konvencionalnu genetsku logiku. Ne potiču od poznatih ljudskih mehanizama nasleđivanja, niti možemo da ih objasnimo savremenim genskim tehnologijama. A pojavljuju se u uzorcima ljudi koji su već dugo na Zemlji.”

On ide čak i korak dalje i aludira da bi neki ljudi mogli imati osobine kao što su telepatija, pojačana percepcija ili drugi „enhansirani” darovi, što bi moglo da bude rezultat tih misterioznih dodataka.

Iako ove tvrdnje zvuče kao da su iz naučno‑fantastičnog romana, Rempelova studija još nije prošla rigoroznu naučnu recenziju, što znači da nije objavljena u priznatim naučnim časopisima, tako da nema potvrdu šire naučne zajednice.

Mnogi stručnjaci ukazuju da anomalije u takvim podacima mogu poticati iz tehničkih grešaka pri sekvenciranju, usled kontaminacije uzoraka ili jednostavno zbog kompleksnosti genoma koju još ne razumemo dovoljno dobro, piše UAPedia.

Jedan od ključnih argumenata skeptika jeste da je genom neverovatno kompleksan, sa ogromnim delovima koji su naučnicima i dalje misterija, često nazvanim i „tamna DNK materija” genoma, koja možda izgleda neobično, ali nema nikakve veze sa vanzemaljcima.

„Pošto nema validnih naučnih dokaza da su vanzemaljci ikada kontaktirali sa ljudima ili umetali genetski materijal u naš genom, ovde se najverovatnije radi o šokantnoj, ali neproverenoj hipotezi, koja je trenutno u domenu spekulativnih tvrdnji, a ne potvrđenih naučnih činjenica, stoji u tekstu pod naslovom Otključavanje novih realnosti sa UAPedije.