Pomeren „Sat sudnjeg dana" - ostalo još samo 85 sekundi do globalne katastrofe

Kazaljke čuvenog „Sata sudnjeg dana”, simboličnog pokazatelja globalne ugroženosti čovečanstva, pomerene su na svega 85 sekundi do ponoći, što je najbliža tačka do potpune katastrofe u gotovo osam decenija dugoj istoriji ovog upozorenja.

Naučnici koji stoje iza ovog sata upozoravaju da se svet nikada nije nalazio u ovako rizičnoj situaciji.

Ovakva odluka odražava rastuće pretnje sa kojima se suočava čovečanstvo: od nuklearnog naoružanja i klimatskih promena, pa sve do razvoja veštačke inteligencije i drugih tehnologija koje mogu imati razorne posledice.

Ponoć na „Satu sudnjeg dana” simbolizuje trenutak potpunog uništenja ljudske civilizacije, navodi CNN.

Nakon što je sat tokom 2023. i 2024. godine stajao na 90 sekundi do ponoći, naučnici su odlučili da ga dodatno pomaknu unapred, ocenivši da nije ostvaren dovoljan napredak u rešavanju ključnih globalnih problema.Prošle godine kazaljke su bile postavljene na 89 sekundi do ponoći, što je tada predstavljalo rekordnu blizinu globalnoj propasti.

Među najvažnijim rizicima pred kojima se nalazi ljudska vrsta istaknuti su nuklearna pretnja, klimatska kriza, biološke opasnosti, ali i razvoj „destruktivnih tehnologija”, među kojima se posebno izdvaja veštačka inteligencija.

Kao dodatne egzistencijalne izazove naveli su i sve prisutnije širenje dezinformacija i teorija zavere.

„Čovečanstvo nije postiglo dovoljan napredak kada je reč o egzistencijalnim rizicima koji ugrožavaju sve nas”, izjavila je Aleksandra Bel, predsednica i izvršna direktorka Biltena atomskih naučnika, objašnjavajući razloge za ovogodišnje pomeranje sata.

Prema njenim rečima, „Sat sudnjeg dana” predstavlja alat za komunikaciju koji pokazuje koliko smo blizu samouništenja pomoću tehnologija koje smo sami stvorili.

„Rizici s kojima se suočavamo neprestano rastu. Svaka sekunda je dragocena i vreme nam ističe”, upozorila je ona, dodajući da je to „teška istina, ali naša stvarnost”.

Šta je „Sat sudnjeg dana”

Bilten atomskih naučnika osnovan je 1945. godine kao neprofitna organizacija koju je pokrenula grupa naučnika uključenih u „Projekat Menhetn”, tajni program razvoja atomske bombe tokom Drugog svetskog rata. Iako je u početku fokus bio isključivo na nuklearnoj pretnji, Bilten je 2007. godine u svoje procene uključio i klimatske promene, prepoznajući ih kao jednako ozbiljan rizik za opstanak čovečanstva.

Već 79 godina naučnici Biltena svake godine prilagođavaju vreme na satu u skladu sa procenom koliko je svet blizu samouništenja. Odluku donosi Naučni i bezbednosni odbor Biltena, u saradnji s Odborom pokrovitelja, koji je još u decembru 1948. godine osnovao Albert Ajnštajn, dok je prvi predsednik tog tela bio Džulijus Robert Openhajmer. Danas ovaj odbor uključuje osam dobitnika Nobelove nagrade.

Iako se često postavlja pitanje koliko je Sat sudnjeg dana „stvaran”, iz Biltena naglašavaju da on nikada nije zamišljen kao precizan instrument za merenje egzistencijalnih pretnji. Njegova svrha je da podstakne javnu raspravu o složenim naučnim pitanjima i krizama s kojima se planeta suočava. Ipak, pojedini stručnjaci koji nisu učestvovali u njegovom podešavanju, dovode u pitanje njegovu praktičnu vrednost.

„To je nesavršena metafora”, izjavio je za CNN 2022. godine dr Majkl Man, ugledni profesor sa Odeljenja za nauke o Zemlji i životnoj sredini Univerziteta Pensilvanije.

On je istakao da sat objedinjuje različite vrste rizika koji se odvijaju u različitim vremenskim okvirima, ali je dodao da i dalje predstavlja snažno retoričko sredstvo koje nas iz godine u godinu podseća na krhkost ljudskog postojanja na planeti.

Slično mišljenje iznela je i Erin Mekdonald, viša analitičarka Globalnog bezbednosnog programa „Unije zabrinutih naučnika”, koja je još 2022. godine izjavila da Bilten svake godine promišljeno donosi odluke kako bi skrenuo pažnju na egzistencijalne pretnje. „Iako bih volela da se ponovo vratimo razgovoru o minutima do ponoći, umesto o sekundama, to, nažalost, više ne odražava stvarno stanje sveta”, rekla je ona.

Moguće je i vraćanje kazaljki unazad

„Sat sudnjeg dana” do sada nikada nije pokazao ponoć, a bivša predsednica i izvršna direktorka Biltena Rejčel Bronson, koja danas obavlja funkciju više savetnice, izražava nadu da se to nikada neće ni dogoditi. „Kada sat pokaže ponoć, to bi značilo da je došlo do neke vrste nuklearnog sukoba ili katastrofalnih klimatskih promena koje su izbrisale čovečanstvo”, objasnila je ona, dodajući: „Nikada ne želimo da dođemo do te tačke, a verovatno ne bismo ni znali kada bismo je dostigli.”

Ipak, pomeranje kazaljki unazad i dalje je moguće ukoliko se preduzmu hrabre i suštinske mere.

Najdalje od ponoći „Sat sudnjeg dana” bio je 1991. godine, kada je pokazivao 17 minuta do ponoći, nakon što je administracija tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša strijeg potpisala Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja sa Sovjetskim Savezom.

„Mi u Biltenu verujemo da ljudi, budući da su stvorili ove pretnje, imaju moć i da ih smanje”, poručila je Bronson. „Ali, to nije lako i nikada nije bilo. To zahteva ozbiljan rad i globalni angažman na svim nivoima društva.”