U potrazi za prvom visibabom

Prvog dana nove godine zabeleženi su neverovatni prizori: dok je kalendarski zima, ljubičice u Svilajncu i Novom Sadu već su u punom cvetu. Na Novom Beogradu cveta neven… Ovo nisu samo lepi cvetovi da se vide – oni su dokaz da se priroda menja.

– Iz samo jednog cveta, jednog datuma i jedne precizne lokacije možemo saznati mnogo o zdravlju naše životne sredine, promeni klime i bogatstvu prirode koja nas okružuje – kaže za „Magazin” dr Milica Rat, naučna saradnica-rukovodilac u naučnoj zbirci herbarijum na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Autorka je i koordinatorka ambicioznog nacionalnog projekta pod nazivom „#SrbijaCveta2026”.

Cilj projekta je prikupljanje podataka o tome kada i gde tačno biljke cvetaju u Srbiji tokom svih 12 meseci. Zbog sve toplijih zima, mnoge vrste „žure” sa cvetanjem, a ti podaci su ključni za razumevanje opstanka biodiverziteta, zaštitu prirode, ali i za praćenje alergija, kao i za potrebe pčelara.

Od 1. januara građani širom zemlje pozvani su da postanu „oči i uši” nauke, u okviru prvog velikog projekta građanske nauke („Citizen Science”) posvećenog praćenju cvetanja biljaka u kontekstu klimatskih promena.

Mobilni telefon i malo dobre volje

– Pridružite se projektu, postanite naučnik-volonter i budite deo najveće zelene baze podataka u Srbiji – poručuju botaničari iz Novog Sada.

Za učešće su dovoljni mobilni telefon i malo dobre volje. Kada u šetnji gradom, parkom ili planinom primetite cvet, potrebno je da fotografišete biljku (cvet, list i stanište), zabeležite lokaciju i pošaljete fotografiju u DM instagram naloga „@SrbijaCveta2026” ili je objavite uz haštag #SrbijaCveta2026.

– Želimo da pokažemo da nauka nije zatvorena u laboratorijama. Svaki planinar, šetač ili zaljubljenik u prirodu može biti naš naučni saradnik. Fotografija prve visibabe ili procvetale leske u januaru može postati ključan podatak za herbarijum i buduće naučne radove – ističe naša sagovornica.

Već prvog januara stigle su fotografije iz Čačka, Svilajnca, sa Stare planine. Građani su počeli da primećuju otvorene latice i da ih povezuju s datumom – da su ljubičica, kukurek i visibaba procvetali u januaru.

U ovom obimnom poslu od velikog značaja su društvene mreže, a u obradi podataka učestvovaće i studenti, kao i alati veštačke inteligencije, koji će pomoći u klasifikaciji i selekciji vrsta. To će značajno ubrzati proces i samo po sebi predstavljati važan istraživački podatak.

Prikupljeni podaci biće procenjeni i korišćeni za izradu prve nacionalne baze podataka koju grade sami građani. Cilj je i da se kroz projekat građani edukuju o značaju svakog podatka koji vide, pouče kako to da urade na odgovoran profesionalan način i kako da zaštite svoje autorske podatke.

Podaci o cvetanju biljaka pomoći će i u sagledavanju dostupnosti hrane za životinje i insekte tokom zime, dok će poljoprivrednici dobiti uvid u promene vegetacije gajenih biljaka, koje se usled klimatskih promena takođe menjaju.

Novosadski herbarijum

Govoreći o ideji za pokretanje projekta Milica Rat podseća da Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu čuva jednu od najvećih botaničkih kolekcija u zemlji – sa oko 200.000 primeraka.

– Herbarijum je nastao kao nastavno učilo, ali i kao prostor povezivanja nauke i ljudi. Imamo zbirke stare i po 200 godina, još iz Sremskih Karlovaca, a i tada su stručnjaci sarađivali sa stanovništvom, beležeći kada biljke cvetaju i listaju – objašnjava ona.

Biolozi poručuju da prirodi i ovih zimskih dana poklonite malo pažnje, pa će možda upravo vaš prvi januarski cvet ući u istoriju domaće nauke.

Venerina vlas

Iako projekat nosi naziv koji asocira na cvetanje, prilozi i objave biljaka koje ne cvetaju (poput paprati) su i te kako dobrodošli i dragoceni, poručuje dr Milica Rat.

U jednom novosadskom dvorištu zabeležena je u januaru Venerina vlas (Adiantum capillus veneris). Zašto je ovo važno?

– To je strogo zaštićena biljna vrsta u Srbiji. Njen jedini prirodni lokalitet u našoj zemlji je Zvonačka banja. Međutim, priroda uvek nađe put. Pre dve godine zabeležena je u strogom centru Sokobanje (verovali ili ne, u jednom šahtu na Trgu Oslobođenja), a danas nas pozdravlja iz novosadskog dvorišta – pojašnjava naša sagovornica.

Ova vrsta se može videti u stakleniku Botaničke bašte „Jevremovac”, ali i u prodajnim specijalizovanim objektima za biljni materijal.

– Upravo su ovakvi podaci od ogromnog značaja za zaštitu prirode i nauku. Neophodno je da upoznamo biologiju i ekologiju svih vrsta, posebno onih za koje smatramo da su usko organičene za specifična staništa, a koje očigledno pronalaze svoje „mikroklimatske oaze” u urbanim sredinama.