Nije muzej što je nekad bio

Uz stal­nu po­stav­ku, ak­tu­el­ne iz­lo­žbe, struč­na pre­da­va­nja i vo­đe­ne po­se­te, u Ga­le­ri­ji Ma­ti­ce srp­ske re­dov­no se or­ga­ni­zu­ju i ra­di­o­ni­ce za ti­nej­dže­re, ali kon­cer­ti za be­be i de­cu.

– Svi nas pi­ta­ju za­što ra­di­mo kon­cer­te za be­be? Be­ba ni­je pu­bli­ka, ka­žu nam. Ali, ni­su na­ma bit­ne be­be, bit­ni su nam nji­ho­vi ro­di­te­lji. To su mla­di lju­di od 25 do 35 go­di­na, ko­ji se ne na­la­ze ni u jed­noj ka­te­go­ri­ji na­ših po­se­ti­la­ca. Oni iz­mi­ču sta­ti­sti­ka­ma. Ali, oni će re­ći: „vi­di, ne­ko ne­što ra­di bes­plat­no za mo­je de­te, ka­ko je to div­no!” Vre­me­nom oni će na­sta­vi­ti da bu­du po­se­ti­o­ci mu­ze­ja, ta­ko što su u nje­ga do­šli da do­ve­du be­bu na kon­cert. Mi ta­ko gra­di­mo pu­bli­ku – re­kla je dr Ti­ja­na Pal­ko­vlje­vić Bu­gar­ski, uprav­ni­ca Ga­le­ri­je Ma­ti­ce srp­ske u No­vom Sa­du i ot­kri­la ka­ko iz­gle­da još je­dan vid bor­be za ve­ću po­se­će­nost mu­ze­ji­ma.

Ona je odr­ža­la iz­u­zet­no za­ni­mlji­vo pre­da­va­nje o sta­nju i per­spek­ti­va­ma na­ših mu­ze­ja na kon­fe­ren­ci­ji pod na­zi­vom „Kul­tu­ra: du­go­roč­no stra­te­ško ula­ga­nje” odr­ža­noj kra­jem mi­nu­le go­di­ne u Srp­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umet­no­sti.

Bu­duć­nost i stra­te­gi­ja

Ti­ja­na Pal­ko­vlje­vić Bu­gar­ski bi­la je i vr­lo kri­tič­na i re­al­na po pi­ta­nju bu­duć­no­sti mu­ze­ja, ko­ji su svu­da u sve­tu u kri­zi: „Bu­duć­nost ima­ju sa­mo oni mu­ze­ji ko­ji pri­hva­te tran­spa­rent­nost, sa­rad­nju i kre­a­tiv­nost. Mu­ze­ji mo­ra­ju da se bo­re za svo­ju re­le­vant­nost, da pre­for­mu­li­šu svo­ju vred­no­snu po­nu­du. Ne da bu­du hra­mo­vi kul­tu­re ko­je fi­nan­si­ra­ju eli­te, već mo­ra­ju da bu­du ko­la­bo­ra­tiv­ni, mi­si­jom vo­đe­ni pro­sto­ri ko­ji po­dr­ža­va­ju raz­li­či­te za­jed­ni­ce. Me­nja­ju se do­na­to­ri, fi­nan­si­je­ri…”

Ob­ja­sni­la je i šta je­dan mu­zej či­ni va­žnim, od­no­sno da se re­le­vant­nost obez­be­đu­je auto­no­mi­jom mu­ze­ja, vi­so­kom pro­fe­si­o­nal­no­šću, objek­tiv­no­šću i otvo­re­no­šću usta­no­ve ka sa­vre­me­nom tre­nut­ku.

Ni­je sa­mo otva­ra­nje mu­ze­ja ula­ga­nje u ove in­sti­tu­ci­je, iako je u pro­te­klih de­set go­di­na na tom po­lju u Sr­bi­ji do­sta ura­đe­no.

– Mno­go je va­žni­je da­ti mu­ze­ji­ma mo­guć­nost da funk­ci­o­ni­šu u skla­du s vre­me­nom i sa­vre­me­nim tren­do­vi­ma – pod­se­ti­la je Pal­ko­vlje­vić Bu­gar­ski.

Ve­li­ka je mu­ka srp­skih mu­ze­ja, ka­ko je re­kla, što u nji­ma da­nas ra­de lju­di ko­ji ima­ju 30 po­sto ma­nje pla­te ne­go na­stav­ni­ci u ško­la­ma, mno­gi od di­rek­to­ra mu­ze­ja su u sta­tu­su vr­ši­la­ca du­žno­sti već go­di­na­ma, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko za­po­sle­ne pod­sta­ći da se ba­ve pro­gra­mi­ma kul­tur­nog na­sle­đa. Po­ru­či­la je i da mo­ra­ju da se de­fi­ni­šu stra­te­ški ci­lje­vi mu­zej­ske de­lat­no­sti na ni­vou dr­ža­ve.

Ipak, kao ne­ko ko se 25 go­di­na po­sve­će­no ba­vi ovom ob­la­šću kul­tu­re, ona je ka­za­la da ve­ru­je u vred­nost i va­žnost mu­ze­ja i u vre­me­ni­ma ko­ja su za kul­tu­ru te­ška. Ipak, mu­ze­ji su se pro­me­ni­li, ni­su vi­še ono što su ne­kad bi­li.

Mu­ze­ji tre­ba da bu­du me­sto gde lju­di že­le da pro­vo­de vre­me, a ne sa­mo da po­gle­da­ju ne­ku iz­lo­žbu.

Uprav­ni­ca no­vo­sad­ske ga­le­ri­je na ovom na­uč­nom sku­pu da­la je iz­vr­snu re­ka­pi­tu­la­ci­ju šta se u pro­te­kloj de­ce­ni­ji pro­me­ni­lo i una­pre­di­lo u ovoj obla­sti kul­tu­re.

Otvo­re­na su dva ve­li­ka be­o­grad­ska mu­ze­ja ko­ja su bi­la du­že od jed­ne de­ce­ni­je za­tvo­re­na. Ta­ko je 2017. otvo­ren Mu­zej sa­vre­me­ne umet­no­sti i 2018. Na­rod­ni mu­zej u Be­o­gra­du. U Mu­ze­ju sa­vre­me­ne umet­no­sti do­šlo do re­a­li­za­ci­ja ne­kih iz­vr­snih do­ga­đa­ja – iz­lo­žbe Ma­ri­ne Abra­mo­vić i Mr­đa­na Ba­ji­ća, ali i ne­ka stra­na go­sto­va­nja kao što je bi­la iz­lo­žba Pi­sto­le­ta i Dej­vi­da Hok­ni­ja. Re­kon­stru­i­sa­ni su i ne­ki dru­gi mu­ze­ji što go­vo­ri o pro­ce­su de­cen­tra­li­za­ci­je. Re­kon­stru­i­san je Mu­zej na­iv­ne i mar­gi­nal­ne umet­no­sti u Jagodini, do­zi­dan mu je aneks. Na­kon re­kon­struk­ci­je otvo­ren je ne­dav­no i spo­men-mu­zej Rast­ka i Na­de­žde Pe­tro­vić.

– To po­ka­zu­je da se u po­sled­njih 10 go­di­na ula­ga­lo u mu­ze­je Sr­bi­je u in­fra­struk­tu­ral­nom smi­slu i da smo u po­je­di­nim usta­no­va­ma us­pe­li da po­stig­ne­mo one stan­dar­de ko­ji nas po­sta­vlja­ju na ni­vo evrop­skih mu­ze­ja. Va­žno je i što smo 2021. go­di­ne do­bi­li pr­vi Za­kon o mu­zej­skoj de­lat­no­sti, na­kon 1958. go­di­ne, ko­ji je po­sta­vio okvir za de­lo­va­nje mu­zej­ske de­lat­no­sti i ko­ji je stvo­rio osno­ve za nje­no una­pre­đe­nje. Na­ža­lost, bu­džet za kul­tu­ru je mno­go ma­nji, a pr­vi put ima­mo i ne­re­a­li­zo­va­ne kon­kur­se na ni­vou Mi­ni­star­stva kul­tu­re.

– Ali, ima­mo no­vu de­fi­ni­ci­ju mu­ze­ja u 21. ve­ku ko­ja po­red tra­di­ci­o­nal­ne ulo­ge mu­ze­ja da pri­ku­plja, šti­ti i tu­ma­či kul­tur­no bla­go, pod­ra­zu­me­va da su oni otvo­re­ni za jav­nost, pri­stu­pač­ni, in­klu­ziv­ni, da ne­gu­ju raz­li­či­tost i odr­ži­vost, da ko­mu­ni­ci­ra­ju etič­ki, pro­fe­si­o­nal­no i uz uče­šće za­jed­ni­ce, nu­de­ći ra­zno­vr­sne pri­li­ke za obra­zo­va­nje, uži­va­nje, pro­mi­šlja­nje i raz­me­nu zna­nja – re­kla je ona.

To zna­či da mu­ze­ji tre­ba da bu­du me­sta edu­ka­ci­je, sa­vre­me­nog stva­ra­la­štva, me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje, kul­tur­ne di­plo­ma­ti­je, ali i da ne­gu­ju niz dru­gih umet­nič­kih for­mi, kao što su kon­cer­ti, ple­so­vi, pred­sta­ve... Ona je pod­se­ti­la da da­nas ne­ma iz­lo­žbe bez pra­te­ćeg mu­zej­skog fil­ma, kao i da ne­ma ni­jed­ne po­stav­ke bez sa­vre­me­nih teh­no­lo­gi­ja, raz­vi­je­ne iz­da­vač­ke de­lat­no­sti i kre­a­tiv­ne in­du­stri­je.

Va­žna je i raz­vi­je­na me­đu­in­sti­tu­ci­o­nal­na sa­rad­nja. Ti­ja­na Pal­ko­vlje­vić Bu­gar­ski je ne­ko­li­ko pu­ta po­no­vi­la da „mu­ze­ji ni­su ostr­va”. Pri­mer re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje ilu­stro­va­la je sa­rad­njom Ga­le­ri­je Ma­ti­ce srp­ske i Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti iz Re­pu­bli­ke Srp­ske, či­ji je re­zul­tat bi­la iz­lo­žba 2024. u Kul­tur­nom cen­tru Sr­bi­je u Pa­ri­zu, po­vo­dom Olim­pij­skih iga­ra u Sa­ra­je­vu. Za iz­lo­žbu „Sport i umet­nost, i umet­nost spor­ta”, iza­bra­ni su pred­me­ti iz ko­lek­ci­je Mu­ze­ja Ju­go­sla­vi­je, Mu­ze­ja Sa­vre­me­ne umet­no­sti, ga­le­ri­je sli­ka Sa­ve Šu­ma­no­vi­ća u Ši­du i Ga­le­ri­je Ma­ti­ce srp­ske.

„Na toj iz­lo­žbi smo mi mu­ze­ji na­stu­pi­li kao mu­zej­ska re­pre­zen­ta­ci­ja. Ta iz­lo­žba je po­sle ima­la još pet pred­sta­vlja­nja”, re­kla je Pal­ko­vlje­vić Bu­gar­ski.

Me­đu­na­rod­na sa­rad­nja je, do­da­la je, ve­o­ma va­žan deo ko­ji nam je go­di­na­ma ne­do­sta­jao. To je i iza­zov za sve, jer je po­treb­no ima­ti kon­ti­nu­i­ra­no fi­nan­si­ra­nje, po­dr­šku mi­ni­stra kul­tu­re i du­go­roč­no pla­ni­ra­nje.

Na­gra­de sti­žu

Mno­gi na­ši mu­ze­ji pre­da­no ra­de i za to do­bi­ja­ju na­gra­de. Ta­ko je Na­rod­ni mu­zej u Le­skov­cu 2023. do­bio nNa­gra­du „Ži­va” za naj­bo­lji mu­zej me­đu slo­ven­skim ze­mlja­ma, (pri­zna­nje do­de­lju­je Fo­rum slo­ven­skih kul­tu­ra). Mu­zej Ju­go­sla­vi­je je za iz­lo­žbu „Je­že­va ku­ći­ca” do­bio u mi­nu­loj go­di­ni gran-pri „Evro­pa no­stra”, zva­nič­nu na­gra­du Evrop­ske uni­je za kul­tur­no na­sle­đe. Ga­le­ri­ja Ma­ti­ce srp­ske je do­bi­la spe­ci­jal­nu na­gra­du za mu­zej go­di­ne Evrop­ske mu­zej­ske aka­de­mi­je.

– Ži­vi­mo u eri ka­da ni­ka­da vi­še mu­ze­ja ni­je bi­lo gra­đe­no. Div­no je što se po­sle 130 go­di­na gra­di no­va zgra­da Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja, ali tre­nut­no se u Be­o­gra­du u okvi­ru pro­jek­ta Skok u bu­duć­nost gra­de Isto­rij­ski mu­zej Sr­bi­je, Mu­zej Ni­ko­le Te­sle, Ar­he­o­lo­ški mu­zej i Mu­zej va­zdu­ho­plov­stva. Ali, ko će bi­ti lju­di ko­ji će u tim mu­ze­ji­ma ra­di­ti? Da li su pla­ni­ra­na sred­stva za odr­ža­va­nje svih tih mu­ze­ja, ako su nam već sa­da bu­dže­ti za kul­tu­ru sma­nje­ni – upi­ta­la je Pal­ko­vlje­vić Bu­gar­ski.

Ovoj de­lat­no­sti po­treb­na je po­dr­ška mi­ni­star­stva kul­tu­re, ali i ne­kih dru­gih mi­ni­star­sta­va i kul­tur­ni di­ja­log, pa je uprav­ni­ca Ga­le­ri­je Ma­ti­ce srp­ske pri­zna­la da ni­ka­da ni­je bi­lo te­že vo­di­ti mu­ze­je, jer su za­po­sle­ni u nji­ma de­pri­mi­ra­ni, ne­za­do­volj­ni, a pla­ta u kul­tu­ri ne pra­ti rast pla­ta u osta­lim de­lo­vi­ma jav­nog sek­to­ra. Kad ne­ma uva­ža­va­nja ono­ga što oni ra­de, kva­li­tet ra­da ne­u­mit­no pa­da.

Di­rek­tor­ka jed­nog od naj­po­se­će­ni­jih evrop­skih mu­ze­ja na jed­noj kon­fe­ren­ci­ji je re­kla da su mu­ze­ji da­nas kao zom­bi­ji: svi po­ku­ša­va­ju da ih ubi­ju, ali ni­ko ne mo­že da ih ubi­je. Ovim ci­ta­tom Pal­ko­vlje­vić Bu­gar­ski je po­ru­či­la da će mu­ze­ji u Sr­bi­ji pre­ži­ve­ti, ali i da si­tu­a­ci­ja ni­je la­ka.

Di­gi­tal­ni ku­stos

Mu­zej da­nas ne mo­že op­sta­ti bez no­vih teh­no­lo­gi­ja i no­vih ala­ta. Ali, ka­da su uprav­ni­ci Ga­le­ri­je Ma­ti­ce srp­ske po­nu­di­li pro­je­kat „Di­gi­tal­ni ku­stos”, od­lu­či­la je da ne­gde ipak, po­sta­vi gra­ni­cu.

– No­ve teh­no­lo­gi­je su su­per, ali ne mo­gu za­me­ni­ti lju­de u mu­ze­ji­ma. U na­šoj usta­no­vi in­si­sti­ra­mo na od­no­su čo­ve­ka pre­ma čo­ve­ku. Mi čak ne­ma­mo ni vo­di­če, kod nas pro­gra­me vo­de ku­sto­si, kon­zer­va­to­ri i svi ko­ji ra­de u mu­ze­ju, jer ve­ru­je­mo da sa­mo u tom di­rekt­nom kon­tak­tu upo­zna­je­mo svo­ju pu­bli­ku i zna­mo šta su nje­na oče­ki­va­nja. Bez kre­a­tiv­ne in­du­stri­je u in­ter­pre­ta­ci­ji kul­tur­nog na­sle­đa da­nas ne­ma mu­ze­ja. Za­to ne­gu­je­mo sa­rad­nju s no­vo­sad­skim bren­do­vi­ma, gde opet za­jed­nič­ki stva­ra­mo no­vo po­lje umet­no­sti i kre­a­tiv­no­sti – ka­za­la je Ti­ja­na Pal­ko­vlje­vić Bu­gar­ski.