Nema skijanja posle povrede

Trenutak nepažnje, pogrešan korak ili samo sekund slabosti na ulici, prekrivenoj s nekoliko slojeva leda i snega, mnogi će dugo pamtiti jer su završili u Urgentnom centru ili ambulanti kod ortopeda i fizijatra. Njima se pridružio i veliki broj onih kojima su zimske radosti na snegu presele zbog pada na ski-stazama.

– Povrede na skijanju nastaju najčešće pri padu skijaša ili međusobnom sudaru u gužvi na skijalištu i na to vrlo često nema uticaja iskustvo skijaša. Veliki broj povreda nastaje i kod skijaša koji odlično skijaju, a razlog je verovatno što znajući da su dobri na skijama, postanu manje obazrivi. Najčešće povrede su prelomi kostiju, uganuća stopala i povrede mekih tkiva – hematomi, prekidi tetiva i ligamenata – navodi za „Magazin” dr Ivana Topalović, specijalista fizijatar, viši predavač.

U što kraćem roku na rendgen

Ona objašnjava da skijaš, koji je pao, i ima jake bolove u ramenu, kolenu ili stopalu ili ako ne može da se podigne posle pada i posumnja se da je povređena i kičma, mora neizostavno, u što kraćem roku, biti prevezen u ortopedsku ambulantu. Tamo će se pod kontrolom ortopeda ili traumatologa uraditi rendgenski snimak i utvrditi o kom tipu povrede se radi. Ako se radi o prelomima ili uganućima zglobova, lečenje preduzima ortoped, a fizikalna terapija počinje posle ortopedskog lečenja.

Vreme početka fizikalne terapije i rehabilitacije određuje specijalista ortoped, a proces rehabilitacije specijalista fizijatar.

Svi po pravilu odahnu kad se utvrdi da ništa nije slomljeno, ali i povrede mekih tkiva uzrok su jakih bolova i predstoje ne baš prijatni dani oporavka.

– Kod povreda mekih tkiva kada pacijent oseća bolove, a nema preloma prva pomoć ogleda se u stavljanju leda na bolno mesto, i to tri puta dnevno, od pet do deset minuta. Može da se radi i masaža ledom, posle koje bolno mesto treba obrisati i dobro namazati, odnosno prekriti ga nekom od krema koje smanjuju otok i dovode do brže resorpcije hematoma. Masnice traju dva do tri dana i njih treba debelo mazati kremama, koje smanjuju hematome. Ukoliko pacijent nema led, može da staviti hladne kreme kojih u našim apotekama ima više vrsta – objašnjava doktorka Topalović.

Iako nema preloma, postoji povreda ligamenata, pa je moguće da ortoped ipak naloži da pacijent nosi ortozu, ortopedsko pomagalo čija je svrha da smanji pokrete u povređenom delu telu do odlaska na ortopedsku kliniku. Pacijentu s povredom krsta, stopala ili, kolena, koji može da hoda, a bol se javlja kod promene položaja, na primer, kod ustajanja ili izlaska iz kola, dr Topalović savetuje mirovanje, aplikaciju leda i fizikalnu terapiju.

– Često se dešava da skijaši zanemaruju svoju povredu i nastavljaju skijanje samo da smanje intenzitet. Ovo se najčešće dešava kod povrede ramena, gde pacijenti imaju ograničene pokrete posebno ruke upolje i unazad, pa oni nastavljaju sa skijanjem jer je utvrđeno da nemaju prelom. To je veoma pogrešna odluka, jer nema odmora za povređeno tkivo i svaki nepravilan pokret može da prouzrokuje produžena krvarenja, produžene otoke ili delimično ili potpune rupture ligamenata ili tetiva – objašnjava dr Ivana Topalović, uz savet: ako vam se to desilo, pijte čaj, gledajte u skijašku stazu, uživajte u lepom planinskom pejzažu, a skije su za to vreme u skijašnici.

Ko ne posluša ovaj savet i nastavlja sa skijanjem, reskira da dobije istegnuće ligamenata, da dođe do delimičnog pucanja tetiva i produženih hematoma.

Fizikalna terapija skraćuje vreme oporavka

– Fizikalni agensi koji u ovom periodu mogu da pomognu su magnetoterapija, polarizovana svetlost i laseroterapija. Magnetoterapija ubrzava metabolizam na povređenom mestu i dovodi do brzog metabolizma produkata hemoglobina, tako da se boja na mestu hematoma vrlo brzo sanira. To je posebno važno ubrzati na krstima i na stopalima. Hematomi se stvaraju ispod mesta povrede zbog uticaja zemljine težine i često su kod povrede skočnog zgloba prisutni na tabanu. Magnetoterapija pomaže da se hematom brzo resorbuje i skraćuje vreme lečenja. Posle sedam do deset dana uključujemo i ostale fizikalne procedure kao i kineziterapiju, koja je ograničena i sprovodi se samo do granice udobnosti pacijenta – navodi naša sagovornica.

Fizikalna terapija skraćuje vreme oporavka, brže regeneriše povređeno meko tkivo i brzom resorpcijom hematoma na mestu povrede smanjuje mogućnost pojave kalcifikata.

– Ako se povreda ne leči, posle pet do šest meseci od povrede može doći do pojave kalcifikata u pojedinim ligamentima i tetivama. Kalcifikati mogu biti uzrok organičene funkcije tetive i samim tim, pokreta u zglobu, kojem tetiva pripada. Veličina i položaj kalcifikata se precizno utvrđuju ultrazvučnom dijagnostikom – objašnjava dr Ivana Topalović.

Jedna ruka uvek slobodna

Fizijatrijske ambulante napunili su prošle nedelje i ljudi koji su se okliznuli i pali na zaleđenim gradskim ulicama. Među ugruvanim i ozbiljno povređenim, primećuje doktorka Topalović, nisu samo stariji sugrađani, nego su i mlađi ljudi. Neki su pali jer su kucali poruke na telefonu. U jednoj ruci torba, u drugoj telefon, lake cipele i led: rezultat je prelom stopala ili ruku.

– Ove povrede mogu biti veoma ozbiljne i nekada zahtevaju dugotrajno lečenje. Obuća na ledu i snegu treba da bude takva da se što manje kliza. Pri hodanju jedna ruka treba da bude slobodna da bi osoba pri padu mogla da se osloni na nju i smanji intenzitet udarca.

Štap nije od pomoći na ledu

– Ono što zabrinjava je da ljudi koji hodaju sa štapom često ga koriste i pri hodu po snegu. To je potpuno neprihvatljivo jer štap na klizavoj podlozi nije dobar oslonac, već može da odmogne pri padu. Zato je savet da starije osobe ne izlaze na sneg i led, pogotovo ne sa štapom – kaže dr Ivana Topalović.

Krioterapija

– Kada se izuzmu prelomi, na ledu i snegu su najčešće povrede stopala, istegnuća ligamenata stopala ili uganuća, povrede ramena, hematomi u predelu krsta i povrede kolena. Najvažnije je da se osoba koja je pala i ima bolove javi na pregled ortopedu ili traumatologu. Ukoliko nema preloma, na mestu povrede treba da se primeni krioterapija: bilo kao masaža ledom, pet do 10 minuta, tri puta dnevno, a može da se stavljaju i hladni gelovi i hladne poveske, pa smrznut grašak koji najčešće imamo u frižideru, ako nemamo leda. Lokalno, posle aplikacije leda, treba namazati bolne predele i nekoliko dana mirovati, čime se skraćuje dužina lečenja i umanjuju tegobe – kaže naša sagovornica.