Nije bilo lako ošišati se na ćelavo

Skromna, promišljena i nenametljiva dvadesetšestogodišnja glumica Una Lučić, rodom iz Herceg Novog, koju vikendom gledamo kao studentkinju psihologije Minu u intigantnoj seriji „Zvaćeš se Varvara“ na Superstar TV-u, za „TV reviju“ govorila je o glumačkom putu koji gradi strpljivo i bez prečica. Već u prvim epizodama postaje jasno da je reč o glumici koja ne pristaje na šablone – ni u izboru uloga, ni u načinu na koji ih gradi.

– Bilo je leto kada sam dobila poruku da se javim na audiciju za jednu od glavnih uloga. Iskreno, prvo sam pomislila da je nemoguće da neko iz Crne Gore dobije tako značajnu ulogu. Nisam se mnogo nadala – priča Lučićeva.

Ipak, usledio je uži izbor, a nakon mesec dana i potvrda da je uloga njena.

– Kada su mi poslali scenario, pročitala sam ga u jednom dahu. Posle prve dve epizode i sama sam bila u konfuziji, kao i gledaoci, ali onda kreće da se odmotava klupko. Likovi su složeni, priče se prepliću i ništa nije jednoznačno – pojašnjava.

Jedan od najvećih izazova bilo je potpuno fizičko i unutrašnje preobraženje lika – uključujući i drastično skraćivanje kose.

– Kada dobijete tako veliku ulogu, prvo dođe strah, a onda i ogromna odgovornost. U analizu lika bili su uključeni svi – od šminke do kostima. U pozorištu često kažemo: dajte mi cipele koje lik nosi, pa ću znati kako da hodam. A šišanje gotovo na ćelavo – to je hrabro, ali i oslobađajuće. Otvara prostor za nekog potpuno novog sebe.

Ni učenje francuskog jezika nije bio manji izazov – jezik je morao da bude tačan, jasan i emotivno ubedljiv, uprkos tome što joj nije maternji. U tom procesu značajnu podršku pružila joj je profesorka Lada.

– Ovakvi glumački zadaci kod nas, nažalost, nisu česti. Malo je tekstova u kojima su žene noseći likovi. Zato ovakva prilika možda dolazi jednom u životu. Ipak, sve bih ponovo uradila isto, naročito kada radite sa autorskom ekipom koja ima jasnu viziju – ističe glumica.

Rođena u Kotoru, odrasla u Herceg Novom, Una Lučić je Fakultet dramskih umetnosti završila na Cetinju, u klasi Branislava Popovića i Dubravke Drakić. Ljubav prema glumi javila se rano, ali nije odmah bila životni plan.

– Nisam naišla na oduševljenje kada sam rekla da želim da se bavim glumom. Nije bilo zabrana, više brige. I bili su u pravu – ovo je težak, surov i često nepravedan posao. Ali, uprkos svemu, zahvalna sam porodici na podršci.

Danas živi na relaciji Srbija–Crna Gora, igra u Crnogorskom narodnom i Gradskom pozorištu u Podgorici, a uskoro je očekuje i „Gospoda Glembajevi“. Sve uloge, kako kaže, dobila je isključivo na audicijama.

– Lepota je u tome kad sam sebi krojiš put. Ništa ne vredi ako nisi darovit, uporan i ako ne radiš na sebi. Verujem u spontanost i u to da svaki rad donese novu šansu.

Lučićeva smatra da „Varnava“, o kojoj se ovih dana mnogo priča, pogotovo na društvenim mrežama, nije serija za svakoga.

– Mi smo prilično konzervativno društvo i teško širimo vidike. Da je serija na engleskom, reakcije bi bile drugačije. Komentari poput „kako to da monahinja puši“ govore o kulturi gledanja. A jedan odgovor mi je bio sjajan: svi smo mi ljudi – razlika je samo u porezu.

Iako joj nedostaje mir mora, Beograd doživljava kao grad mogućnosti.

– Volim da šetam posle košave, kad se vazduh pročisti. Beograd nikad nije monoton, ima fantastične predstave. Nedavno sam gledala „Narodnog poslanika“ u JDP-u i „Unu“ u Zvezdara teatru. Nema lepšeg osećaja nego posle dobre predstave – zaključuje Una Lučić koja je nedavno završila snimanje novog filma Miše Radivojevića „Ostrvo na dnu“.