Decenijama duga studija američkih naučnika mogla bi da promeni način na koji se dijabetes otkriva širom sveta. Prema novim nalazima, jednostavan test iz krvi mogao bi da predvidi ko će razviti dijabetes tipa 2 i to godinama, pa čak i decenijama, pre zvanične dijagnoze, kada još nema nikakvih simptoma.

Tokom 26 godina praćenja, istraživači su u krvi identifikovali čak 235 molekula koji su povezani sa razvojem dijabetesa tipa 2. Ovi markeri, kako navode stručnjaci, otkrivaju da se bolest tiho razvija u organizmu mnogo pre nego što dođe do porasta šećera u krvi, piše Dejli mejl.

Ovakvo otkriće moglo bi da omogući ranije otkrivanje bolesti i time značajno smanji rizik od teških komplikacija, poput srčanih bolesti, moždanog udara i otkazivanja bubrega.

Globalna epidemija

Procene govore da 589 miliona ljudi širom sveta trenutno živi sa dijabetesom, a čak 90 odsto slučajeva odnosi se na dijabetes tipa 2.

Gojaznost se smatra glavnim okidačem, dok se vežbanjem i pravilnom ishranom može smanjiti rizik. Međutim, naučnici sada ističu da nije sve u gubitku kilograma, jer se u krvi odvijaju duboke metaboličke promene koje ne zavise isključivo od telesne težine.

Dijabetes tipa 2 nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili kada postane otporno na njegovo dejstvo, što dovodi do nakupljanja glukoze u krvi. Danas se bolest dijagnostikuje putem testova krvi ili urina tek kada se šećer u krvi značajno poveća.

Metaboliti

Ranija istraživanja su već otkrila više od 100 krvnih molekula, takozvanih metabolita, koji nastaju tokom procesa razgradnje hrane i proizvodnje energije u organizmu, a koji su povezani sa dijabetesom.

Stručnjaci objašnjavaju da promene u metaboličkom profilu odražavaju i pokreću bolest. Kada organi počnu da funkcionišu lošije, i hemijski sastav krvi počinje da se menja.

Kod dijabetesa tipa 2, nivo glukoze u krvi postepeno raste, ali do sada nije bilo jasno kako se tačno genetski i spoljašnji faktori međusobno prepliću.

Studija duga 26 godina

U ovoj studiji, naučnici iz Mass General Brigham i Albert Einstein College of Medicine u Njujorku analizirali su uzorke krvi 23.634 osobe koje u početku nisu imale dijabetes. Učesnici su dolazili iz 10 različitih studija, a praćeni su tokom čak 26 godina.

Istraživači su, pored krvi, analizirali i genetske podatke i stil života kako bi utvrdili koji su markeri nasledni, a koji nastaju kao posledica okruženja i životnih navika.

Ukupno su proučavali 469 cirkulišućih metabolita i otkrili da je 235 povezano sa dijabetesom tipa 2, od kojih je 67 prvi put identifikovano upravo u ovoj studiji.

Važno je istaći da je veza između ovih markera i dijabetesa ostala snažna čak i kada su u obzir uzeti poznati faktori rizika poput gojaznosti, povišenog holesterola, visokog krvnog pritiska, fizičke neaktivnosti i loše ishrane.

Tokom praćenja, oko 4.000 ispitanika razvilo je dijabetes tipa 2.

Genetika i navike

Genetske analize pokazale su da su mnogi od ovih metabolita povezani sa ključnim biološkim putevima koji učestvuju u razvoju dijabetesa, kao što su insulinska rezistencija, raspodela telesne masti, funkcija jetre i hronična upala u organizmu.

Naučnici su, međutim, otkrili i da na ove metabolite snažno utiču životne navike.

Višak telesne masti gura organizam ka „dijabetičnom stanju” godinama pre pojave simptoma, kroz promene u metabolitima vezanim za skladištenje masti, njihovu razgradnju i insulinsku rezistenciju.

S druge strane, fizička aktivnost menja ove markere u suprotnom pravcu, poboljšava metabolizam masti, funkciju jetre i osetljivost na insulin.

Zanimljivo je i da su metaboliti povezani sa konzumacijom kafe i čaja pokazali zaštitni efekat, jer poboljšavaju odgovor na glukozu i smanjuju masnoću u jetri.

Jedna studija je pokazala da šolja kafe može da bude efikasnija u kontroli šećera u krvi od leka akarboze, koji se često koristi za usporavanje razgradnje ugljenih hidrata.

Istraživači su otkrili da kafa inhibira isti digestivni enzim kao i ovaj lek, čime se ublažavaju nagli skokovi šećera nakon obroka.

Na osnovu svih ovih podataka, tim je razvio novi „skor rizika” koji može preciznije da predvidi budući razvoj dijabetesa nego tradicionalni pokazatelji, poput telesne mase ili nivoa šećera u krvi.

U radu objavljenom u prestižnom časopisu Nature, naučnici navode:

„Naš metabolički potpis može da posluži kao moćan alat za procenu rizika i kao biomarker za praćenje i rano sprečavanje dijabetesa tipa 2.”

Ipak, istraživači naglašavaju da, zbog opservacionog dizajna studije, ne mogu sa sigurnošću da tvrde da su ove promene direktan uzrok bolesti.

Dijabetes – najbrže rastuća zdravstvena kriza

Šta je dijabetes tipa 2?

Dijabetes tipa 2 je stanje u kojem je nivo šećera u krvi hronično povišen, što je obično povezano sa gojaznošću i porodičnom istorijom bolesti.

Kod ove bolesti telo ne reaguje pravilno na insulin, hormon koji reguliše prelazak šećera iz krvi u ćelije, pa glukoza ostaje u krvotoku.

Višak masti u jetri povećava rizik, jer otežava kontrolu glukoze i dodatno pojačava insulinsku rezistenciju. Gubitak telesne mase je ključan za smanjenje masti u jetri i ublažavanje simptoma.

Simptomi dijabetesa uključuju hroničan umor, pojačanu žeđ i učestalo mokrenje.

Ako se ne leči, bolest može da dovede do ozbiljnih oštećenja nerava, vida i srca. Terapija obično počinje promenama u ishrani i načinu života, a u težim slučajevima uključuje i lekove.