Žene su uz Valentina postajale ikone stila

Vest da je Valentino Garavani preminuo u 93. godini odjeknula je modnim svetom i označila kraj jedne epohe. Nije slučajno što je Valentino Klemente Ludoviko Garavani nosio nadimak „modni car”.

Od trenutka kada je šezdesetih godina prošlog veka osnovao svoj atelje, postao je sinonim za ženstvenost, eleganciju i romantičnu sofisticiranost kakva se retko sreće, a trag koji je ostavio, daleko prevazilazi granice Italije.

Haljine i aksesoari koji su nastajali pod njegovim zaštitnim znakom „V” morali su da budu ženstvene i elegantne. Duge haljine su uveki pobeđivale kratke, svedenost je uvek imala prioritet nad detaljima. Valentinov moto je bio „Znam šta žene žele - hoće da izgledaju lepo”, a to je uspevao u svakoj svojoj kreaciji.

Modna kuća „Valentino” osnovana je 1959. godine u Rimu, kada su Valentino Garavani i Đankarlo Đameti, njegov višedecenijski poslovni i životni partner udružili snage i postavili temelje brenda koji će više od šest decenija oblikovati ukus svetske elite. Od samog početka, Valentino je bio prepoznatljiv po besprekornoj izradi odevnih predmeta, raskošnim materijalima i umetničkom pristupu modi, što su vrednosti koje su ostale suština ove kuće visoke mode i danas.

Rođen 1932. godine u Vogeri, između Đenove i Milana, harizmatični Italijan, koji je ime dobio po holivudskom glumcu Rudolfu Valentinu, rano je pokazao izuzetnu strast prema krojačkom zanatu, učeći kod lokalnog majstora još u detinjstvu. Sa 17 godina odlazi u Pariz, gde studira na prestižnoj školi za modu Chambre Syndicale de la Couture Parisienne, a potom usavršava veštinu radeći uz legende poput Žaka Fata, Kristobala Balenciage, Žana Desea i Gija Laroša. Povratak u Rim 1959. označio je početak njegovog sna – stvaranja sopstvene modne imperije, uz Đametija koji je mudro vodio poslovnu stranu brenda.

„Valentino” crvena

Malo koji dizajnerski potpis je toliko prepoznatljiv kao Valentino crvena boja. Prvi put predstavljena u debitantskoj kolekciji „Fiesta“ za proleće/leto 1959, ova nijansa je, prema legendi, inspirisana večerom u operi u Barseloni i scenama iz „Karmen“. Ta intenzivna, gotovo svetleća crvena, poznata kao Valentino Rosso, ubrzo je postala zaštitni znak kuće.

Devedesetih su je proslavile supermodeli poput Naomi Kempbel, Žizel Bundšen i Kristi Tarlington, a boja je dobila i sopstvenu Pantone oznaku. Koliko je bila važna za Valentina, pokazalo je i finale njegove oproštajne revije 2007, kada su sve manekenke pistom prošetale u crvenim haljinama.

Džeki O i Valentino bum

Žaklina Kened Onazis bila je njegova najveća muza. Nakon atentata na Džona F. Kenedija, Džeki se preselila u Njujork, gde je 1964. otkrila Valentinovu novu kolekciju. Oduševljena, odmah je naručila šest haute couture kreacija, čime je započela saradnja koja će lansirati brend na globalnu scenu. Sam Valentino je kasnije taj trenutak nazvao „Valentino Boom“.

Njena venčanica iz 1968. za brak sa grčkim milioneron i brodovlasnikom Aristotelom Onazisom, elegantna čipkana kreacija u boji slonovače, ušla je u modnu istoriju kao jedna od najlepših venčanica 20. veka. Valentino je ubrzo postao omiljen među kraljevskim porodicama, prvim damama i holivudskim zvezdama. Njegove kreacije krasile su bezbroj crvenih tepiha i istorijskih trenutaka, a njegov prepoznatljivi stil postao je simbol glamura širom sveta.

Još od početka šezdesetih, Valentino je bio omiljen izbor holivudskih diva. Elizabet Tejlor nosila je njegovu haljinu već 1961. na premijeri „Spartaka“, a kasnije su u njegovim kreacijama trijumfovale Džesika Leng, Sofija Loren i Džulija Roberts. Njenu vintidž crno-belu haljina iz 1992, koju je obukla na dodeli Oskara 2001, Valentino je smatrao jednim od vrhunaca svoje karijere.

Modna istorija pamti i crno-belu prugastu haljinu iz 1992, koju je tri decenije kasnije nosila Zendaja, kao i provokativnu prozirnu kreaciju Naomi Kempbel iz 1995. godine.

Valentino je bio i „kralj venčanica”. Pored Džeki Kenedi, njegove kreacije su za najvažniji dan birale i Dženifer Lopez, En Hatavej, Kortni Koks, Elizabet Tejlor, Niki Hilton, švedska princeza Madelen i Nikola Pelc Bekam. Posebno se pamti venčanica od tila koju je Kristi Tarlington nosila na reviji 1993, stil koji je kasnije inspirisao i Gvinet Paltrou.

Valentinove muze

Uz Džeki O, Valentino  je tokom decenija gradio krug žena koje su oličavale njegovu estetiku. Među njima posebno mesto zauzima Monika Beluči, za mnoge utelovljenje italijanske senzualnosti i elegancije.

Slavni dizajner je često isticao da je u njoj video savršeni spoj klasične lepote i snažne ličnosti, pa je Beluči godinama bila jedna od njegovih najvernijih saradnica na crvenim tepisima.

Pored nje, njegove muze bile su i Karla Bruni, Loren Haton, Bjanka Džeger, kao i čitava plejada savremenih zvezda koje su u njegovim kreacijama pronalazile bezvremenu ženstvenost. Svaka od njih, na svoj način, pomogla je da se izgradi mit o Valentinu kao dizajneru koji razume žensku snagu i gracioznost.

Valentino se pojavio kao on sam u filmu „Đavo nosi Pradu“, gde je delio kadar sa Meril Strip, a kasnije i u filmu „Zoolander 2“. Njegove kreacije su bile ključni modni detalj u serijama poput „Seks i grad“ i „Emili u Parizu“, čime je postao deo popularne kulture, a ne samo sveta visoke mode.

Nasleđe modnog cara

Iako se povukao 2007, Valentino je ostao živa legenda. U Vogeri je povodom njegovog 90. rođendana otvorena izložba sa 36 njegovih kultnih modela, a 2023. dobio je nagradu za životno delo na British Fashion Awards.

Posle njega, kuću je modernizovao Pjerpaolo Pičoli, poznat po Pink PP nijansi, dok danas „Valentino” vodi Alesandro Mikele, koji u modele unosi retro senzibilitet, ali čuva eleganciju koju je Valentino Garavani usadio u DNK jednog od najpoznatijih italijanskih modnih brendova.