Zadržati i obraz i publiku

„Trenutno niko ne želi da novinari budu novinari. Svi žele samo i isključivo navijače, a navijanje i novinarstvo ne bi smeli da idu ruku pod ruku“. Ovim rečima, isključivo, bez zadrške, razgovor započinje Ana Manojlović, urednica i voditeljka „Beogradske hronike“ na RTS-u.

A na pitanje koji joj je najveći izazov u radu na javnom servisu, podjednako odlučno odgovara:

- Ne navijati, a istovremeno zadržati i obraz i publiku!

Priznaje nam da je teško biti novinar koji veruje da je glas onih koji se ne čuju i koji mora da kontroliše rad onih koji odlučuju.

- Jer, ako želiš da ne izneveriš one u čije ime pitaš, oni koje pitaš se ljute. Dodajte tome i one koji očekuju da navijaš za ono u šta oni veruju da je jedino ispravno.

Borba je svakodnevna, tvrdi. Ali, da nema smisla, ne bi se borila. Žmuri samo na pritiske i pretnje, i veruje i dalje da javni servis treba da bude na usluzi građanima i njihovim problemima.

Nije izgubila veru u ideale kojima stremi i tu se ništa nije promenilo tokom svih godina od kada radi na RTS. Jedino što joj je iskustvo donelo je da smanji stepen emocija koje unosi u njihovo ostvarivanje.

Manojlovićeva u daljem razgovoru za „TV reviju“ kaže da su uvek neophodni posvećeniji, istrajniji, hrabriji, kreativniji i ambiciozniji ljudi, profesionalci koji će raditi u javnom interesu. Nažalost, naglašava naša sagovornica, ti sistemi su tromi, veliki i sa prilično ograničenim resursima da bi takve ljude nagradili i zadržali. Smatra i da treba podržati mlade kolege da zadrže entuzijazam i da se ne uklope previše.

- Iskreno im poručujem: vredi se boriti, jer svaki put kad se nečiji problem zaista čuje, osećate se dobro i shvatite da, ipak, ima smisla.

Za nju najveći pokretači upravo su ta posvećenost poslu i entuzijazam.

Ana Manojlović takođe sa velikim uspehom vodi i podkast „Analogija“. U opuštenoj atmosferi, uz kaficu, i bez žurbe sa svojim sagovornicima otvara mnoge važne i odgovorne teme, a sve sa ciljem da se promovišu ispravne vrednosti.

Sumirala je i godinu za nama. Najviše je brine takozvana „cancel” atmosfera u društvu. Ili si naš ili si njihov. Ili navijaš ili ne postojiš, ističe.

- To u novinarstvu kojem su mene učili ne sme da postoji. Prvo je većina predstavnika gradske vlasti prestala da dolazi u emisiju jer nisam sklona dogovorima, nego intervjuima. Onda su i pojedini profesori, stručnjaci iz različitih oblasti, u jednom momentu rekli „pa nije sad popularno ići na RTS”. Kada sam ih pitala da li sam ikada ikome branila da smisleno kritikuje i predlaže svoja rešenja različitih problema, govorili su da nisam, ali da moram da ih razumem. E, brine me to što ih sve manje razumem. Mislim da smo svi na istom zadatku. Ako nam je cilj jak javni servis i uređeno društvo u kojem će svi podjednako biti zaštićeni, zašto onda da propuštamo prilike da tome doprinesemo?

Prethodna godina ju je naučila i da posle nokauta ne samo da može nego i mora da se ustane. Sebi i svojima želi da godina iza nas bude najgora do kraja života.

- Ako smo nju pregurali, sve ćemo – dodaje Manojlovićeva.

I za kraj, budući da radi „Beogradsku hroniku“ kaže da u ovoj godini želi da živi u Beogradu u kojem ni od koga i ni od čega nećemo okretati ni glavu, niti kamere.