DNK Leonarda da Vinčija pronađena u renesansnom crtežu

Otkriće DNK, za koju se veruje da pripada italijanskom renesansnom umetniku i naučnom geniju Leonardu da Vinčiju, izazvalo je veliko interesovanje naučne i šire javnosti, kako zbog moguće autentičnosti njegovih dela, tako i zbog pitanja da li se njegov izuzetan genije može genetski objasniti.

Prema pisanju mnogih međunarodnih medija, među kojima su Tajms, Indipendent i ScienceAlert, tim okupljen oko ambicioznog projekta „Leonardo da Vinči DNK projekat“ (LDVP) objavio je da je identifikovao genetski materijal pronađen na renesansnom crtežu pod nazivom „Sveto dete“, crtanom crvenom kredom oko 1470. godine, za koji se veruje da je da Vinčijevo rano delo.

LDVP je međunarodna kolaboracija antropologa, genetičara, mikrobiologa i istoričara umetnosti sa univerziteta i istraživačkih institucija u Francuskoj, Italiji, Španiji, Kanadi i Sjedinjenim Državama. Njihov dugoročni cilj je potpuna rekonstrukcija DNK Leonarda da Vinčija, kao i potvrda autentičnosti njegovih dela i, eventualno, njegovog poslednjeg počivališta.

Istraživači naglašavaju da su trenutni rezultati preliminarni, da naučni rad još čeka stručnu recenziju i da njihovi nalazi predstavljaju „tragove, a ne konačne zaključke“.

U okviru studije, tim je razvio revolucionarnu tehniku koja omogućava ekstrakciju DNK ljudi, biljaka, bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama iz izuzetno osetljivih istorijskih predmeta, uključujući papir, voskane pečate na drevnim pismima i površine crteža. Kako navode istraživači, predmeti za koje se ranije smatralo da su „biološki tihi“ pokazali su se kao svojevrsne žive arhive okruženja u kojem su nastali i ljudi koji su s njima dolazili u kontakt.

Za razliku od slavnih dela poput „Tajne večere“, čija je DNK gotovo u potpunosti uništena zbog brojnih restauracija, crtež „Sveto dete“je izabran jer su na njemu relativno dobro očuvani otisci prstiju.

Mešavina tragova DNK

Naučnici su veoma pažljivo, blagim brisanjem ivica crteža, prikupili biološki materijal. Analiza je otkrila složenu biološku sliku: DNK stabala narandže koja su rasla u vrtovima porodice Mediči u Toskani, tragove raznih mikroorganizama, ali i ljudsku DNK slabijeg kvaliteta.

Iako još nije moguće sa apsolutnom sigurnošću tvrditi da ljudska DNK pripada samom Leonardu, utvrđeno je da potiče od muškarca, zahvaljujući markerima Y hromozoma. Genetski potpis odgovara grupi koja je česta na Mediteranu, naročito u centralnoj i južnoj Italiji, uključujući Toskanu, Leonardovu domovinu.

Dodatnu težinu ovom nalazu daje činjenica da je isti ili vrlo sličan signal Y hromozoma pronađen i na 500 godina starom pismu koje je napisao jedan od da Vinčijevih dalekih rođaka. Taj genetski potpis nije pronađen na delima drugih poznatih evropskih umetnika iz istog perioda, što upućuje na moguću zajedničku mušku lozu povezanu upravo s predmetima koji su pripadali Leonardu da Vinčiju.

Ipak, naučnici upozoravaju da je reč o relativno čestoj genetskoj liniji, što znači da DNK teoretski može pripadati i nekoj drugoj osobi iz Italije, koja je tokom vekova dolazila u kontakt sa crtežom.

Zbog toga LDVP planira da prikupi dodatne uzorke sa drugih dela i predmeta za koje se sa velikom sigurnošću zna da su pripadali Da Vinčiju, kao i da rezultate uporedi sa DNK potvrđenih živih potomaka njegove porodice.

Istraživači su gotovo deset godina posvetili rekonstrukciji porodičnog stabla da Vinčija, koje sada pouzdano seže do 1331. godine, a nedavno su identifikovali i nekoliko živih potomaka.

Da Vinči slikao prstima

Stručnjaci smatraju da posebno obećava činjenica što je Leonardo često koristio prste prilikom slikanja, što znači da bi ćelije njegove kože mogle da budu zarobljene u slojevima boje.

Takvi nalazi mogli bi značajno da doprinesu autentifikaciji njegovih dela. Pored toga, potvrđena DNK mogla bi da otvori vrata i dubljem razumevanju njegovih izuzetnih sposobnosti.

Poznato je, na primer, da je Da Vinči percipirao svet drugačije od većine ljudi: dok prosečan ljudski mozak obrađuje vizuelne informacije brzinom od 30 do 60 frejmova u sekundi, veruje se da je on svet opažao brzinom od oko 100 frejmova u sekundi, što bi moglo da objasni njegovu jedinstvenu sposobnost posmatranja i analize.

Krajnji cilj projekta je potpuna rekonstrukcija Leonardovog genoma i potvrda njegovog poslednjeg počivališta.

Veruje se da su njegovi posmrtni ostaci sahranjeni u maloj kapeli u dolini Loare u Francuskoj, ali među istoričarima ne postoji saglasnost oko te tvrdnje. Zbog toga istraživači trenutno rade i na iskopavanju porodične grobnice da Vinčijevih rođaka u Italiji kako bi prikupili dodatne genetske podatke.

Predsednik projekta, Džes Osubel sa Rokfeler univerziteta, izjavio je da je „prag već pređen“ i da je uspeh projekta sada neizbežan u smislu metodologije i naučnih alata. Evolucijski biolog S. Bler Hedžiz, koji nije učestvovao u istraživanju, ocenio je da je DNK projekat Leonarda da Vinčija „verovatno najteži cilj koji postoji“ u oblasti istraživanja drevne DNK, ali je istovremeno pohvalio impresivne korake koje tim preduzima.

Istraživači zaključuju da su znanja i tehnike razvijene tokom ovog projekta stvorile čvrst referentni okvir za otkrivanje bioloških potpisa na drevnim umetničkim delima i istorijskim dokumentima, koji bi se u budućnosti mogli primeniti i na istraživanje drugih velikih ličnosti iz prošlosti.