Visok LDL holesterol najveći faktor rizika

Povišen LDL holesterol, odnosno neregulisane vrednosti lipida u krvi, smatraju se većim faktorom rizika za infarkt ili moždani udar i druge bolesti srca i krvnih sudova od pušenja, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa, upozorio je dr Milan Dobrić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.

Na nedavnoj konferenciji koju su organizovali Udruženje za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa” i Forum pacijenata Srbije, rečeno je da bi mnogobrojni slučajevi infarkta, moždanih udara i drugih kardiovaskularnih opasnih stanja mogli da budu sprečeni da naši građani redovno u laboratoriji ili na sistematskim pregledima proveravaju faktore rizika za oboljenja srca i krvnih sudova ili da se zdravije hrane, a kada im se postavi dijagnoza, redovno uzimaju propisanu terapiju.

Dr Dobrić je naveo da kod odrasle osobe vrednosti LDL holesterola treba da budu ispod 3 milimola po litru, a idealno bi bilo da te brojke budu ispod 2 mmol/l. Ciljne vrednosti su mnogo strože, odnosno niže su za one ljude koji su već imali infarkt, ili imaju ugrađene stentovima ili koji su imali bajpas operaciju. Kod njih LDL holesterol ne bi smeo da prelazi 1,4 mmol/l.

– Važno je istaći da čak i umereno povišene vrednosti nose veći rizik, na primer, LDL holesterol od 3,37 mmol/l, što je oko 20 odsto iznad preporučene granice, povećava verovatnoću ozbiljnog kardiovaskularnog događaja za gotovo 18 odsto – upozorio je dr Dobrić, a preneo Tanjug.

On je posebno upozorio na sledeću opasnost: napredovanje ateroskleroze pacijenti ne osećaju, nema bola ni tegoba, dok se u krvnim sudovima postepeno stvaraju aterosklerotski plakovi. Ukoliko se o LDL holesterolu ne vodi računa, rizik od ranih srčanih i moždanih udara značajno raste.

Dr Dejan Simeunović, kardiolog u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije objasnio je da povišen holesterol može biti posledica urođene greške u metabolizmu, koja se nasleđuje, ali i neodgovarajuće ishrane i loših životnih navika.

Kada se govori o holesterolu, nije presudna samo ukupna vrednost, već odnos između „dobrog” (HDL) i „lošeg” (LDL) holesterola, kao i nivo triglicerida. Što su vrednosti HDL holesterola niže, a LDL holesterola više, to je veći rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova.

Savet dr Simeunovića je da i mlađi ljudi (do 40 godina) barem jednom provere u laboratoriji lipidni profil, kako bi se procenilo da li imaju urođeni rizik. To je važno jer neke osobe mogu imati vrlo visoke vrednosti holesterola već u ranim dvadesetim godinama, i to znači da su izloženi većem riziku od srčanog ili moždanog udara „Procena rizika se vrši pomoću posebnih formula koje, pored vrednosti holesterola, uzimaju u obzir pol, krvni pritisak i pušački status, na osnovu čega se pacijenti svrstavaju u kategorije niskog, umerenog ili visokog kardiovaskularnog rizika”, objasnio je dr Simeunović.

Prema istraživanju Atlasa Evropskog udruženja kardiologa iz 2020. Godine, u Srbiji gotovo svaka druga odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a više od polovine starije populacije se bori s viškom kilograma. Čak 46 odsto stanovnika Srbije je potpuno fizički neaktivno.