Spoj tradicije i savremenog života

Prvu regionalnu nagradu za arhitekturu „Fondacije Milenije i Darka Marušića” podelila su dva autorska tima. Nagrada za najbolje arhitektonsko delo uručena je, u Dvorani kulturnog centra Beograda, predstavniku „Sadar i Vuga” autorskog tima, koji je u saradnji sa arhitektama tima „Gregorc – Vrhovec” i studija „Krištof”, projektovao stambenu zgradu „Elipsa” u Ljubljani. Takođe, prva nagrada je dodeljena i predstavniku tima „Dekleva – Gregorič” za „Dvojnu alpsku kuću” zvanu i „Bliznakinje”, u Kranjskoj Gori.

Kako je u obrazloženju dodele priznanja slovenačkim projektantima istakla kao predsednica žirija Milenija Marušić, cilj Fondacije čija je ona i upravnica je da u arhitekturi na tlu bivše Jugoslavije promoviše „fleksibilnost i zdravlje u stanovanju”, kao vrednosti koje omogućavaju „protok ljudi, vazduha i svetla”.

Kako dodaje, stan nije samo prostor iza kućnog praga, već oblikuje javni život i zajednicu. Arhitektura zahteva ljubav, posvećenost i odgovornost, kaže. U obrazloženju nagrade za zgradu čija je osnova u obliku elipse, navela je da se projektantski tim suočio sa velikim izazovom. „Njihovo rešenje poništilo je ovu rigidnu formu stvaranjem talasastih balkona prema zelenilu na južnoj strani, dok sa severne zgrada ima sasvim drugačije lice: mirni, kompaktni volumen sa duboku usađenim lođama, direktan je odgovor na tradicionalnu fasadu neposrednog suseda. Balansirajući između poštovanja konteksta i sopstvenog identiteta, ova stambena zgrada pretvara urbanistička ograničenja u arhitektonsku prednost i može da se shvati kao pokazna vežba o jedinstvu stambenog prostora”.

Petko Grabljič je u ime nagrađenog autorskog tima za „Politiku” objasnio da su projektanti, u skladu sa urbanističkom pozicijom zgrade na jednoj od centralnih gradskih ulica  – Roškoj, celu stranu zgrade okrenutu ka centru projektovali sa unutrašnjim balkonima, dok se na južnoj strani „zgrada otvara prema potoku i prema brdu Golovec, zbog čega su terase izbačene napred”. To jesu svakako skuplji stanovi, ali su svi u zgradi, kako tvrdi, tipski generalno zanimljivi. Ima i dupleksa, a na vrhu su stanovi sa većim terasama. Objekat je jednostavne konstrukcije koja omogućava fleksibilnost rasporeda unutrašnjih  celina. „Dupleksi su rezultat mogućnosti da stanove širimo ne samo horizontalno, već i vertikalno. To daje atmosferu 'zanimljive stambene familije'. Na poslednjom spratu su samo tri stana u centru 'elipse'. Ukupno je na uskom gradskom prostoru smešteno 940 kvadrata, sa 64 stana na sedam spratova. Unutrašnji ulaz zgrade zasnovan je na ideji da se stvori utisak kako se ulica nastavlja u ambijent prijatan za stanovnike”, kako kaže i dodaje:

„Stanovi su različiti po broju soba. Kad imate jasnu, čvrstu i štedljivu konstrukciju u prostoru, lako je igrati se kao arhitekta. Želeli smo da istražimo fleksibilnu organizaciju prostora i dodamo mu ,bogatu sekvencu' atmosfere u domu, uz puno poštovanje istorije i okruženja”, kaže mladi arhitekta koji je zahvalio žiriju za „negovanje šireg razgovora o stanovanju u našem regionu koji je fondacija Marušića podstakla ”, ističući i da je ova nagrada posebno dragocena „zato što se bavi time kako ljudi zaista žive i kako prostor može da podrži svakodnevni život i zajednicu. „Reč je o kontinuitetu, odgovornosti i o budućnosti stanovanja”, ističe.

Alpske bliznakinje

U obrazloženju nagrade za „alpske bliznakinje” žiri navodi: „Reinterpretacija tradicionalne planinske kuće predstavlja odgovor na nove uslove života u kojima granice između primarnog boravišta i kuće za odmor postaju sve tanje. Kuća, iako smeštena na izuzetno strmom terenu, ima izvanrednu kombinaciju intimnosti i otvorenosti ka spektakularnom alpskom pejzažu. Gradacija prostora – od otvorenog pristupnog balkona preko krovom natkrivene terase, do velikog prozora dnevnog boravka – stvara vizure koje kadriraju pejzaž poput objektiva kamere. Prostor je ekstremno efikasan za kretanje kroz 'kružnu vezu', a bez ijednog kvadrata viška. Ova dvojna alpska kuća tako postaje tihi odgovor na nesigurnosti savremenog života. U pitanju je arhitektura koja ne pravi razliku između svakodnevnog i povremenog, između rada i odmora, urbanog i ruralnog, već se sve kategorije stapaju u jedinstveno prostorno iskustvo prilagođeno fluidnosti savremenog života”.

U ime arhitektonskog para Dekleva – Gregorič, odnosno u svoje i ime svoje supruge Tine, Aljoša Dekleva za „Politiku” kaže:

„Počeli smo da radimo projekat za prijatelja koji je hteo da na svom strmom placu ima dve kuće, od koje bi jednu stavio na tržište kao zanimljiv projekat. Pristali smo na ovu divnu, ali divlju lokaciju, pod uslovom da projektujemo dve potpuno identične kuće. U Kranjskoj Gori i uopšte Gorenjskoj oblasti nove kuće ne uklapaju se međusobno kao celina, jer su sve različite. Hteli smo da pokažemo urbanistički  kako može da izgleda jedno novo alpsko naselje u kom se kuće stilski slažu jedna s drugom. One imaju i tradicionalnu strehu tipičnu za gorenjski tip kuće u brdima. U Alpima je odvajkada tipičan krov od tesanog drveta, a opet, hteli smo da ovaj dom bude prilagođen savremenom životu. Tako je taj krov malo odvojen od objekta i na takvoj je konstrukciji da na fotografiji izgleda kao da lebdi nad kućom. Ispod njega , zimi može da se uz kotlić sedi, a leti je na 35 stepeni provodnik vetra koji nam čini dan prijatnijim. Ali, treba znati da takva streha i njeni delovi moraju da se menjaju na 20 godina. Taj pristup da je održavanje sastavni deo života jedne kuće, naročito na planinama gde ima snega i teških vremenskih uslova, mora da postoji”, kako priča.

On dodaje još: „Strehu smo produžili ka zemlji, jer je u Alpima princip da krov štiti ljude koji radeći prolaze okolo, a i samu kuću. Tradicija je i da sobe za spavanje budu u prizemlju gde je hladnije, dok toplota koja se penje gore, greje dnevni boravak”.

Kako je dodao, dvospratnice od po 135 kvadrata nisu na ovoj strmini povezane ni baštom niti ičim, a odaju utisak urbanističkog naselja.

 „Kao bračni par i partneri u birou, supruga arhitekta i ja provodimo 24 sata zajedno. To ima svoje izazove, ali i donosi rezultate”, otkriva. Posle završetka fakulteta za arhitekturu u Ljubljani, Aljoša i Tina su sledeći zajedničku ljubav, obrazovanje nastavili na postdiplomskim studijama u Londonu, što je promenilo njihov život. Stekli su kao prijatelje značajne projektante i postali deo internacionalne mreže. Napravili su jednu havajsku kuću na ostrvu Maui, uradili su nedavno i nacrt za kuću u Port Tauzendu kod Sijetla, a upravo 'završavaju' kuću s pogledom na Tršćanski zaliv.