Šta se krije iza gumenih bombona

Na prvi pogled, gumene bombone deluju potpuno bezopasno. Njihove jarke boje, razigrani oblici i slatki, voćni ukusi prizivaju nostalgiju detinjstva i obećavaju nevini užitak. Bez želje da se demonizuju mnogima omiljeni slatkiši iz detinjstva, ipak, kada se zaviri u listu sastojaka, slika postaje mnogo drugačija. Iza tih naizgled bezazlenih bombona krije se kompleksna industrijska formula, dizajnirana da bude što privlačnija za nepce, a što udaljenija od pravog, hranljivog obroka.

U osnovi, gumene bombone čini želatin, procesuirani protein dobijen iz životinjskog kolagena, najčešće iz svinjske kože i kostiju. Drugim rečima, ono što izgledom podseća na voćni slatkiš, u stvarnosti potiče od životinjskih ostataka, a ne prirodnog voća ili biljnog materijala.

Uz želatin, gumene bombone imaju i visok nivo rafinisanog šećera i glukoznog sirupa, koji osim što doprinose slatkoći, utiču i na rapidni skok nivoa šećera u krvi, usput stvarajući masnu jetru.

Sastav gumenih bombona često uključuje i veštačke boje i arome, koje doprinose vizuelnom i užitku čula ukusa, ali ne dodaju nikakvu hranljivu vrednost.

Dodatno, kiseline koje se koriste da bi se pojačao ukus mogu da oštete zubnu gleđ, dok tekstura bombona, posebno osmišljena da bude mekana i rastegljiva, podstiče prejedanje.

Naizgled sitnice, kao što su boje i oblici, zapravo, služe marketinškoj strategiji: gumenim bombonama se želi postići utisak igre i nevinosti, dok su nutritivne vrednosti gotovo zanemarljive.

Ove poslastice ne sadrže vitamine, vlakna niti druge korisne nutrijente. Njihov jedini cilj je da budu prijatne na dodir i ukus, da se kratko zadrže na policama i da podstaknu ponovljenu kupovinu.

Nutricionisti upozoravaju da često konzumiranje ovakvih proizvoda može da dovede do navike, što dugoročno povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa i problema sa zubima. „Gumene bombone nisu hrana u pravom smislu te reči. One su proizvod dizajniran da bude zavodljiv, a ne hranljiv,” objašnjava jedan nutricionista, dodajući da kada se hrana potpuno „razloži” i ponovo sastavi, ona prestaje da hrani i počinje da stvara navike.

A što su ovi proizvodi, osmišljeni tako da zadovolje čulo ukusa, a ne potrebe tela, prisutniji u svakodnevici, to je teže primetiti šta zaista unosimo u organizam.