Konju treba beskrajna ljubav i posvećenost

Sanjate da postanete vlasnik konja, da ga mazite, hranite, šetate, jašete… To je predivno i nesumnjivo uzbudljivo, ali pre takve odluke treba se informisati o svemu bitnom u vezi sa tim sjajnim četvoronožnim prijateljem. Briga o konju je privilegija, ali i velika odgovornost vlasnika konja. Konji pripadaju sisarima, to su životinje pripitomljene oko 3.500 godine pre nove ere, a neke studije pokazuje da su ljudi počeli da ih koriste za jahanje i transport ranije, čak i do 5.000 godina pre nove ere.

Malo ljudi zna kako da pravilno brine o konju. Ta vrsta brige i te kako se razlikuje od one o uobičajenim kućnim ljubimcima, kao što su mačke ili psi. Vlasnik konja mora da bude svestan osnovnih činjenica o konju i da razume potrebe i ponašanje konja. Da bi se osiguralo da je konj zdrav i napredan, postoje neke osnovne potrebe, kao što su dobar pašnjak bez opasnosti (rupe, labave žice), potom odgovarajuće ograđivanje da bi se osiguralo da konj ne napusti predviđeno imanje, dovoljno trave ili sena da konj pase, pravilno sklonište od prirodnih opasnosti (oluja, zemljotresa…), dobra veterinarska briga i ono bez čega je nezamislivo imati bilo kog ljubimca - beskrajna ljubav i posvećenost.

Ukoliko želite da kupite konja raspitajte se o rasama, da bi odabrali onu koja odgovara vašoj ličnosti. Postoji ogroman broj rasa konja i svaka od njih ima svoju jedinstvenu ličnost i osobine. Svakako, treba se raspitati o veličini konja, koliko je star, kakav mu je temperament, da li ima zdravstvenih problema ili ne.

Svako ko ima ljubimca želi da on ima najduži i najzdraviji život i za to je neophodna odgovarajuća nega i pažnja. Konji koji su pravilno hranjeni obično žive mnogo zdravije od konja koji ne dobijaju odgovarajuću hranu. Prema savetima na sajtu Klarendon ikuin (Clarednon equine), svakog dana konjima je potrebno oko dva procenta njihove telesne težine u senu ili nekoj drugoj hrani. Seno je važan deo ishrane konja i pomaže da njihov probavni sistem neometano radi tokom celog dana. Seno treba da bude sveže. Neki konji ne jedu buđavo seno, a postoji opasnost i da se zbog toga konj razboli. Ako imate konja za rad ili za vežbanje, treba ih hraniti mešavinom žitarica, suplemenata i svežeg sena. Zrno im treba za dodatnu energiju, a sveže seno ih održava dobro hranjenim tokom rada.

Tu je potreban oprez, jer nikako se ne sme preterati sa hranjenjem. Ono vašeg konja može dovesti do ozbiljnih bolesti, kao što su kolike ili laminitis, a može čak biti i fatalno. Takođe, nije poželjno da se prave nagle ili neočekivane promene u ishrani konja. Probavni sistem konja je prilično osetljiv, a nagle promene u ishrani mogu biti fatalne. Pobrinite se da hranite konja po rasporedu. Neblagovremeno hranjenje može stvoriti probleme u sistemu za varenje i dovesti do teških bolesti.

Povremeno gledajte kako konji jedu, jer ako ispuštaju hranu, to je znak problema sa zubima ili ukazuje na druge zdravstvene probleme. Konji obično piju oko 37 litara vode dnevno. Uverite se da konji uvek imaju svežu vodu u blizini. Mogu dugo da žive bez hrane, ali će uginuti za dva dana bez vode.

Položaj glave i ušiju pokazuje njihovo raspoloženje. Konji uče radnje kroz ponavljanje zadataka. Dakle, dozvoljavajući vašem konju da radi isti zadatak iznova i iznova, naviknuće se na to. Neke loše navike koje ne biste smeli da praktikujete su kada recimo konj pase travu dok ga vlasnik vodi, da trči ramenima ili drugim delovima tela u vlasnika, da nastavlja da radi i nakon što vlasnik prestane da ga vodi…

Imati konja za ljubimca je sjajno iskustvo, stvara se snažna veza između vlasnika i životinje, donosi mnogo radosti, ali zahteva posvećenost, odgovornost i puno ljubavi.

Čas jahanja 2.500 dinara

Na beogradskom hipodromu postoji više škola jahanja. Za početnike, cena individualnog časa je 2.500 dinara, a ako uplatite 10 časova, onda se cena kreće od 16.000 do 25.000 dinara. Prema rečima Tamare Milovanović, jahača Konjičkog kluba „Viking”, u školama jahanja najčešće završe bivši galoperi (tako se spasu od klanice, jer ih vlasnici obično tamo šalju kada više nisu sposobni da trče i jer im tada predstavljaju samo trošak). Kako je navela, ima dosta „mešanaca” po školama jer su izdržljivi, noge i leđa su im jači i odlični su za ljude veće kilaže.