Krcko Oraščić sreću deli

Još od početka novembra sajtovi i prodavnice su počeli da najavljuju praznične pripreme. Oglasi pozivaju kupce da se spreme za Novu godinu, a police se pune Deda Mrazevima, novogodišnjim vilenjacima, patuljcima, pa čak i Krckom Oraščićem, koji je u poslednjih nekoliko godina postao jedan od poznatijih novogodišnjih simbola.

Savremeni kulturni tokovi ne zaobilaze nijedno umetničko delo, a posebno ne bajke. Kada zavlada praznična euforija, na svakom koraku se susrećemo sa sada već legendarnim drvenim lutkom koji je u stvari krckalica za orahe – a u bajci pretvara se u princa – Krcka Oraščića.

Iz bajki na rafove prodavnica

„Vilenjaci i Krcko Oraščić sve su više prisutni poslednjih godina. Deci je to lepo, jer im uliva sliku o lepoti praznika, mirnoći i čarolijama”, objašnjava etnolog dr Vesna Marjanović.

Vilenjaci su mitska bića iz germanske i slovenske mitologije, često povezana sa srećom, prirodom i magijom. Njihova pojava u novogodišnjim prikazima zato nije slučajna, jer simbolizuju želje, nadu i radost, a prisustvo ovih figura u savremenim prodavnicama i na sajmovima stvara čarobnu atmosferu.

„Komercijalizacija svih većih praznika prema godišnjem kalendaru je odavno prisutna svuda uokolo. Potrošačko društvo u kojem živimo zahvaćeno je svim izazovima potrošnje, posebno od početka ovog stoleća. S obzirom na to da se tokom praznika troši prilično, praznična simbolika je zauzela značajno mesto u potrošnji. Naročito u ponudi izdvojenih simbola i aksesoara”, kaže naša sagovornica.

Trgovinski lanci su tu priliku spretno iskoristili. Čokoladni Deda Mraz postaje obavezni poklon deci, dok se u prodajnim objektima i na pijacama mogu videti razni novogodišnji simboli – jelke, venci s crvenim povezom, imela i novogodišnji ukrasi. Tržište je u velikoj meri okrenuto deci, pa se nude razne igračke i slatkiši u paketićima, a ponekad se može primetiti i takmičenje u tome ko će kupiti lepši ili bogatiji poklončić. Ova praksa prisutna je kako u gradskim, tako i u seoskim sredinama, a komercijalni element sve više oblikuje doživljaj praznika.

Naša sagovornica ističe da neka uvrežene predstave o Božić Bati i Deda Mrazu nisu tačne. Posebno ona da je Božić Bata lik duboko ukorenjen u srpskoj kulturi.

„Božić Bata je onaj koji korača, ʼbataʼ – od bata koraka, koji kuca na vrata da se obeleži dolazak praznika. U našoj tradiciji, čestitari božićnih praznika bili su koledari, a kolektivno čestitanje novog leta obavljali su mladići stasali za ženidbu, kasnije i deca oba pola”, objašnjava Vesna Marjanović.

U seoskim sredinama severne Srbije, odnosno Vojvodine, do druge polovine 20. veka, decu su darivali muškarci maskirani u Svetog Nikolu ili u kombinaciji Božić Bate i Deda Mraza, često prerušeni komšija ili bliski rođak. Taj darodavac, koji „korača” i donosi darove, bio je deo stare tradicije kod Srba graničara, ali i simbol dolaska praznika u kuću.

– Socijalističko društvo u Jugoslaviji, nastojeći da suzbije javne proslave Božića kao religioznog praznika, prebacilo je mnoge obredne prakse na građansku Novu godinu. Tako je i hrišćanskog Božić Batu zamenio Deda Mraz. Prirodni usmeni obrasci prenošenja tradicije delimično su prekinuti, ali sam ritual darivanja dece opstao je kao univerzalni čin koji obeležava dolazak novog života i nove godine, bez obzira na vremenske i političke okolnosti – istakla je Marjanović.

Ona dodaje da je došlo vreme da prihvatimo staru/novu pojavu Deda Mraza i Božić Bate. Iako su osmišljeni u savremenom dobu, ovi likovi povezuju nukleuse društva, kao što je porodica, ali i osećanje pripadnosti određenom društvu i duhovnom prostoru, što sve zajedno čini identitet pojedinca i kolektiva.

Vrednosti i tradicija

Komercijalizacija praznika, iako vidljiva na svakom koraku nije uništila suštinu praznika. Naprotiv, ona samo dodaje novi sloj, kroz koji se i dalje proslavlja radost, bliskost i darivanje – vrednosti koje stoje u srcu svake tradicije, i danas kao i vekovima ranije. Novogodišnji i božićni simboli, ističe naša sagovornica, bilo da su uvedeni iz inostranstva ili ukorenjeni u lokalnoj tradiciji, na svoj način pomažu ljudima da se povežu s prošlošću i sa svojim najbližim, čineći praznike bogatim, magičnim i značajnim za sve generacije.

Sveti Valentin i Noć veštica

„U komercijalne praznike zapadne kulture koja je prodrla i kod nas ubrajam i Noć uoči Svih svetih, prema kalendaru katoličke crkve 31. oktobar, pogrešno kod nas prevedena kao Noć veštica, ali i Dan zaljubljenih, odnosno Sveti Valentin. Ovo su praznici povezani s katoličkim kalendarom, ali imaju dublje korene i povezani su i s našom kulturom, što je samo znak da smo i u prošlosti bili deo starog evropskog društva”, ističe sagovornica „Magazina”.

Ipak, među mlađom populacijom ovi praznici su se odomaćivali u vidu okupljanja pod „strašnim” maskama – noć pred Dan Svih Svetih ili u vidu srcolikih poklona i crvenih predmeta u međusobnom darivanju na Dan zaljubljenih. Oni koji su osetili nove potrebe ljudi u savremenom dobu to dobro iskorišćavaju i na tim simboličnim predmetima se ostvaruju zarade. –To je psihologija potrošačkog društva i trend globalizacije, ali naša tradicijska kultura time nije ugrožena, već se prilagođava potrebama i vremenu u kojem ljudi žive, smatra etnološkinja.

Božić Bata i Deda Mraz kao darodavci

Božić Bata i Deda Mraz su moderna otelotvorenja starih verovanja i mitova, s jakim uticajem hrišćanstva, posebno protestantizma.

„Darodavac – bilo da je Božić Bata, Deda Mraz ili Sveti Nikola – potiče od nordijskih i germanskih verovanja, ali i od antičkih običaja darivanja, i u srcu nosi istu poruku: radost, pažnju i zajedništvo”, objašnjava Vesna Marjanović. Od zimzelenih grana i medenjaka, do belobradih figura na konju, darodavac je kroz vekove preneo suštinu praznika – darivanje kao čin ljubavi i bliskosti, koji povezuje prošlost i sadašnjost.