Niske temperature pretvaraju gume u staklo

Kada temperature padnu ispod 7°C, vožnja automobilom postaje mnogo rizičnija. Hladni i mokri putevi, poledica ili prvi sneg zahtevaju pažnji i iskustvo, a najvažniji korak za bezbednu vožnju su odgovarajuće gume.

Zamena letnjih guma zimskim smanjuje rizik od nezgoda, štedi novac na duže staze, produžava životni vek guma i osigurava bezbednu vožnju za sve učesnike u saobraćaju.

Letnje gume, koje karakterišu fleksibilnost i elastičnost, na niskim temperaturama postaju krute, što ima za posledicu proklizavanje automobila i duži zaustavni put prilikom kočenja.

Dok neki vozači prepoznaju značaj postavljanja zimskih guma, koje, u slučaju snega ili poledice, u skladu sa Zakonom o saobraćaju Republike Srbije, u periodu od 1. novembra do 1. aprila, moraju da zamene letnje gume, pojedini se odlučuju za zanemarivanje ove obaveze, ugrožavajući na taj način i sebe i druge, piše totalenergies.rs.

U industriji guma, stvrdnjavanje letnjih guma kada je hladno, poznato je kao efekat „staklenog preliva“. To znači da, zbog niske temperature, polimeri prelaze iz elastičnog u krto „staklo” stanje. Kada je temperatura viša od tačke „staklenog preliva”, materijal se ponaša kao guma sa elastičnim svojstvima, a kada je temperatura niža od tačke „staklenog preliva”, materijal u gumama postaje nalik staklu.

Efekat „staklenog preliva” nema toliki uticaj na vožnju po suvoj površini, ali u slučaju kiše, snega, bljuzgavice ili poledice, kočenje i manevrisanje sa letnjim gumama postaju praktično nemogući. To znači da, ako treba naglo da zaustavite automobil ili da skrenete, posledice mogu da budu fatalne, kako po vas, tako i po druge učesnike u saobraćaju, upozorava portal.

Dizajn zimskih guma

Sam dizajn zimskih guma, sa više blokova i šara, osmišljen je tako da im pruži fleksibilnost za prianjanje po snegu i ledu. Štaviše, zimske gume napravljene su tako da budu relativno mekane radi što boljih kontrole i kočenja na snežnim i zaleđenim površinama.

Pri temperaturama oko tačke smrzavanja, one koriste veći broj lamela, pa mogu da apsorbuju više blata i snega, što, takođe, doprinosi boljem prianjanju.

U slučaju snega, letnje gume se brzo začepljuju zbog svojih uskih i plitkih kanala, dok zimske gume nemaju taj problem, zahvaljujući širim i dubljim kanalima. 

Oni koji žive u ekstremno snežnim predelima često koriste zimske gume sa metalnim šiljcima, koji se ugrađuju u gazeći sloj, a koji se ukopavaju u sneg ili led poput kandže, što ima za rezultat jaču trakciju na putu. Ovaj tip guma preporučuje se isključivo za puteve prekrivene snegom ili ledom, budući da na suvim putevima navedeni šiljci ograničavaju kontakt gume s površinom.

Letnje gume na niskim temperaturama

Ako se temperatura spusti blizu ili ispod tačke smrzavanja, vožnja sa letnjim gumama dovodi do rizika od pucanja gazećeg sloja. Pucanje gazećeg sloja gume predstavlja trajnu promenu, koja zahteva kupovinu novih guma.

Još jedna od potencijalnih posledica vožnje sa letnjim gumama, u navedenim temperaturnim uslovima, jeste da se ivice blokova gazećeg sloja okrnje. Ovakav ishod, za razliku od pucanja gazećeg sloja, ne zahteva momentalnu zamenu guma, ali im znatno skraćuje životni vek, što opet dovodi do preuranjene potrebe za kupovinom novih guma.

„Ćelave” zimske gume

Zimske gume su „radilice“ koje, što više gazećeg sloja imaju, to bolje funkcionišu. Većina proizvođača je saglasna da zimske gume, čiji dubina gazećeg sloja je spala na 4 milimetra, treba da budu zamenjene, jer se smatraju „ćelavim“, a samim tim i opasnim za vožnju po zimskim vremenskim uslovima.

Ovo nalaže i zakon u velikom broju država.

O tome koliko je bitno da se redovno proverava dubina gazećeg sloja guma govori i podatak da se, pri kočenju, zaustavni put automobila sa zimskim gumama, čiji je gazeći sloj istrošen od 50 do 75 odsto, čak i kada su u pitanju premijum gume, produžava za oko 3 metra. U slučaju economy kategorije, zaustavni put je u tom slučaju čak i do 5 metara duži.

Verovatno najpouzdaniji način za proveru dubine gazećeg sloja na gumama jeste upotreba merača, koji je dostupan na većini benzinskih pumpi.