A od svatova – telegram

Ceo Niš se sjatio da vidi tu svadbu. Kako i ne bi, kad se udavala Vukosava, ćerka Alekse Markovića, obućara iz Sokobanje i aktivnog političara, a ženio Đorđe, sin za to doba poznatog niškog kafedžije Boška Miladinovića.

Narod je govorio da se „od muzike i veselja tresla i obližnja tvrđava”. Oponenti su imali svoju verziju: svadba kao i svaka druga, jedino malo bogatija, jer su pojedini gosti bili imućniji. Stari dokumenti, koje čuva Dušan Miladinović, potvrđuju da se tada dobro jelo, pilo, a još bolje mezetilo i da su se, što se mladenaca tiče, ispoštovali svi običaji.

Svadba je ostala upamćena, a dokumenti sačuvani, i po većem broju telegrama koje su mladenci i srećni roditelji dobili od tadašnjih poslanika i političara, najviše zbog toga što se mladin otac bavio politikom. Papirnatih čestitki bilo je, nije preterano reći, u izobilju, ali nema tragova o drugim poklonima. A njih je, verujemo, i te kako bilo, jer takva svadba nije mogla da prođe bez bogatog darivanja.

Ugledne sede glave

Zavoleli su se Đorđe i Vukosava, oboje iz dobre kuće i iz čestitih porodica. Boško je bio uzoran niški ugostitelj čiju kafanu će naslediti sin. Kad je stiglo vreme za svadbu, a zbilo se to 4. februara 1907, sve je funkcionisalo „pod konac”. Posebnu čast mladencima i porodicama ukazao je Nikola Uzunović, jedan od najviđenijih Nišlija tog vremena, predsednik suda, načelnik okruga, politički prvak Radikalne stranke, narodni poslanik, docnije predsednik jugoslovenske kraljevske vlade.

– On je – napominje Dušan Miladinović u razgovoru za „Magazin” – uputio kratku, formalnu čestitku iz Beograda, u vidu telegrama: „Čestitam s najlepšim željama.”

Očigledno je da su niški poštari tog dana „padali s nogu” od posla, donoseći mladencima i srećnim roditeljima mnoštvo telegrama. Njihovo slanje je tada bilo u modi, posebno za ovakve prilike. Aleksa, mladin otac, bio je poznat kao narodni poslanik i baš tih dana je s kolegama učestvovao u radu Narodne skupštine, na zasedanju u Beogradu. Mnogi od njih su mu poslali telegrame, čestitajući svadbu, među kojima i Dobrosav Petrović, Raša Ninić, Steva Janković, Milisav Tajsić, Boža Jeličić, Radovan Popović, Gaja Miloradović, Radisav Mitrović...

Lepa reč, crna slutnja

Bilo je lepih, ali i pomalo zajedljivih telegrama. Pera Didić iz Beograda nije propustio priliku da poruči mladinom ocu: „Iako me nisi pozvao, ipak ti čestitam roditeljsku radost.” Po svojoj originalnosti i srdačnom obraćanju roditeljima, mladencima i svatovima neke čestitke i poruke se posebno izdvajaju. Izvesni gost Nikola iz Pirota napisao je: „Čestitam bračnu vezu sa željom – kolo vili, vino pili, srećni bili, mnogo leta poživeli.”

Čestitka u stihovima, koja je izazvala posebnu pažnju svatova, stigla je i od Julke i Spire iz Leskovca: „Stegni zubi, moj golube beli. Nek’ ti igra bude muška, jer Srbinu treba puška.” Poruka duhovita, svi su je sa znatiželjom čitali, ali kao da je bila i zloslutna. Samo nekoliko godina docnije izbili su ratovi, Srbi su uzeli pušku u ruke i ginuli na ratištima.

Ovo svadbeno veselje pamtiće se i po otmenim i dobrostojećim gostima, od kojih su mnogi bili poslanici Narodne skupštine. Osim albuma sa svadbenim telegramima-čestitkama, sačuvano je i nekoliko fotografija mlade u venčanici i gostiju za trpezom gde se pilo vino, uz neizbežnu soda-vodu.

Dugo se o ovoj svadbi pripovedalo u niškim radnjama, sokacima, na čuvenim kapidžicima, ali ne koliko o onoj mnogo kasnije, 1937. godine, takođe u ovom gradu. Prema nekim pričama, svadbeno veselje je trajalo mesec i po dana, što je gotovo neverovatno. Ali tako je, kažu, bilo... Tada se ženio pekar Sima Pavlović s Desankom Ristić. Gostilo se 45 dana, igralo i pevalo. Veselio se ceo Niš. Pričalo se da je za trpezom svakog dana i noći bilo i po 200 gostiju.

GOST IZ ENGLESKE

U danu kad su Miladinovići i Markovići priredili svadbu, u Nišu se zatekao i Čarls Barker Haudil, engleski arhitekta, fotograf i putopisac. Bio je na proputovanju kroz ovu varoš, ali je zapazio svadbu i mnoge detalje zabeležio foto-aparatom. Neke od fotografija su sačuvane, tako da i danas svedoče o lepom događaju od pre više od jednog veka.