Najpametniji smo između 55. i 60. godine

Mislili ste da je vrhunac vaših mentalnih sposobnosti u dvadesetim ili tridesetim godinama života? Naučnici se ne slažu sam tim i kažu da vreme zrelosti donosi najsnažniji um.

Novo istraživanje, objavljeno na platformi za popularizaciju nauke The Conversation otkriva da se psihološke sposobnosti, emocionalna stabilnost i mudrost spajaju u savršenu kombinaciju tek u pedesetim godinama.

Sirove kognitivne sposobnosti, poput brzine procesuiranja informacija i pamćenja, obično dostižu vrhunac u dvadesetim godinama života. Sportisti obično dosegnu svoj maksimum pre 30. godine, matematičari prave velike proboje do sredine 30-ih, a šahovski šampioni retko ostaju dominantni nakon 40. godine.

Prema istraživanju koje je vodio Žil E. Žinjak, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Zapadne Australije, naše psihološke i kognitivne sposobnosti ne dosežu vrhunac u mladosti, kako se često veruje, već tek u zrelim godinama. Analizirajući 16 ključnih osobina ličnosti, uključujući emocionalnu stabilnost, prosuđivanje, odgovornost (conscientiousness) i sposobnost izbegavanja kognitivnih pristrasnosti, Žinjak i njegov tim su otkrili da um najuravnoteženije funkcioniše između 55. i 60. godine.

Ovo istraživanje objašnjava zašto mnogi lideri, mislioci i stručnjaci ostvaruju svoj najveći uticaj i potencijal upravo u srednjem dobu, spajajući bogato životno iskustvo, zrelu emocionalnu inteligenciju i sposobnost donošenja promišljenih odluka.

Studija koja je analizirala 16 ključnih osobina tokom života otkrila je da savesnost dostiže vrhunac oko 65. godine, a da je emocionalna stabilnost najviša oko 75. Moralno rasuđivanje se produbljuje u starijim godinama, dok sposobnost izbegavanja kognitivnih pristrasnosti može da se poboljša čak i u sedamdesetim ili osamdesetim godinama.

Kada se sve ove osobine kombinuju u jedan indeks, pokazuje se da je um najuravnoteženiji krajem pedesetih, spajajući iskustvo, emocionalnu stabilnost i zrelo razmišljanje.