Nije svejedno koliko puta zaredom kinete

Kijanje nije samo refleks koji pomaže da se oslobodimo iritacija u nosu. Kijanje može da posluži kao mali „indikator“ stanja našeg autonomnog nervnog sistema. Autonomni nervni sistem kontroliše sve telesne funkcije izvan naše svesti, od otkucaja srca do varenja i disanja.

Najnovija istraživanja pokazuju da broj kijanja zaredom može da bude indikator balansa između simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema.

Kada kinete samo jednom, parasimpatički nervni sistem, koji inače pomaže telu da se opusti i „smiri“, može da bude ispod svoje normalne granice. To znači da telo u tom trenutku pokazuje manju aktivnost ovog dela autonomnog sistema, što se može manifestovati kroz osećaj malaksalosti, tromosti, ali i blage depresije. Ovo ne znači da je štetno, već da telo u tom trenutku pokazuje određene karakteristike svog unutrašnjeg sistema kontrole.

@medical.hub35 What Happens When You Sneeze (3D Animation) #sneeze #sneezeface #sneezeattack #happen #nose #lungs #cough #coughing #medical3danimation #3dmedicalanimation ♬ Epic Music(863502) - Draganov89

Dva ili tri kijanja

Dva kijanja zaredom se smatraju optimalnim. To pokazuje da postoji ravnoteža između simpatičkog nervnog sistema, koji aktivira telo i priprema ga za akciju, i parasimpatičkog, koji telo smiruje i obnavlja energiju. U tom trenutku autonomni nervni sistem funkcioniše „na optimalnom nivou“, održavajući zdrav balans između aktivnosti i opuštanja, što je idealno za telesnu i mentalnu harmoniju.

Tri ili više kijanja zaredom, međutim, pokazuju dominaciju simpatičkog nervnog sistema, koji postaje hiperaktivan. Ovo je isti deo nervnog sistema koji nas priprema za reakciju „bori se ili beži“, kada telo postaje spremno za aktivnost, sa ubrzanim radom srca i pojačanom budnošću. Kada se aktivira, telo oslobađa hormone stresa, pre svega adrenalin (epinefrin) i noradrenalin. Ovi hormoni ubrzavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak, šire disajne puteve i mobilizuju energiju (glukozu) za trenutnu akciju. Iako ovo nije opasno, jasno pokazuje kako naš autonomni sistem brzo reaguje i menja se u realnom vremenu.

Istraživanja kijanja

Jedna od najdetaljnijih studija kijanja radili su autori Fengksijan Li, Haovu Điang i Sjaolei Čen. Ta studija je pokazala da kijanje kod životinja (miševa) zavisi od specifične neuronske putanje: receptori u nosu šalju signal preko neuropeptida Neuromedin B (NMB) do „centra za kijanje” u moždanom stablu. Ako se ta neuronska veza ukloni ili ako nedostaje receptor za NMB, kijanje se blokira.

Ranije, kod mačaka je, takođe, identifikovana struktura u moždanom stablu nazvana „regija za kijanje”, koja, kad se električno stimuliše, izaziva kijanje. To implicira da refleks kijanja ima centralnu nervnu kontrolu i da nije samo lokalna automatska radnja nosa, piše PubMed.