San je osnovni temelj razvoja deteta

Gošća „Politikinog” podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” bila je Tatjana Javornina, pedijatrijski savetnik, koja je edukovana za rešavanje problema sa spavanjem odojčadi i male dece. Stručno usavršavanje je imala na katedri profesora Alana Kazdina na Univerzitetu Jejl, čime je ostvarila svoj prvi akademski susret sa temom roditeljstva i bihevioralnih nauka. Tada je otkrila svoju istinsku strast, a to je pružanje podrške roditeljima i deci kroz naučno zasnovane i emocionalno nežne metode promene ponašanja. Ona je sertifikovani član Internacionalne pedijatrijske asocijacije za spavanje i Evropskog udruženja za istraživanje sna, a obrazovanje je nadogradila i kroz programe prestižnih univerziteta u oblastima neurobiologije sna, emocionalne regulacije i razvoja deteta. Živi i radi u Mađarskoj i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a osnovala je i Centar za dečiji san.

– Najviše se bavim time kako san utiče na razvoj deteta. Kvalitetan san ima ključnu važnost za zdrav razvoj dece. Mislim da je važno formirati jednu instituciju, jedno telo koje će se baviti statističkim istraživanjem ovako bitne teme. Činjenica je da ne postoji statistički o tome koliko dece ima probleme sa popteškoćama pri uspavljivanju, ili poremećaje spavanja. Ono što znamo iz našeg savetovališta, kroz koji je prošlo više od 13.000 porodica, svako drugo dete ima neke izazove u vezi sa spavanjem. Ali to nije isti kao što je poremećaj. Kada postoje izazovi u vezi sa snom deteta, to najviše oseća njegov roditelj, to jest mama. Drago mi je što je postala prihvaćena „Filipova metod”, koja je naučno utemeljena i koja pomaže zapravo deci da se uspavaju – kaže Javorina.

San je osnovni temelj razvoja. Postoji sistem, koraci koji se primenju kako bi se pomoglo detetu da nauči da voli da spava. A da to ne bude - moranje.

– Važno je da se odlazak na spavanje ne doživljava kao stres ili kazna. Pogrešno su nas vapitavali decenijama kada su nam govorili: „Ako ne budeš bila dobra, ići ćeš da spavaš”. I u vrtiću se time preti. I dan danas se nažalost to dešava kod nekih starijih vaspitačica. I dalje se san percipira kao nešto što je kazna. A kako onda da volimo nešto što je kazna? Od malena smo naučeni da ćemo spavati kada umremo, da ćemo se odmoriti kada ostarimo, kada smo u penziji… To su neka pogrešna uverenja koja su dovela do same problematike. Moj rad se zasniva zapravo na tri osnovna stuba. To su regulacija cirkadijanog ritma, rutina, emocionalna povezanost, neurološka asocijacija i razvoj veštine samouspavljivanja. I to kroz poverenje i kroz bliskost. Šta to zapravo znači? To je u praksi je jako jednostavno. Cirkadijalni ritam je svima nama poznat kao nešto što se zove biološki sat. Suprahijazmatsko jezgro u našem hipotalamusu jeste zaduženo za regulisanje stanja budnosti i pospanosti. Cirkadijalni ritam ili  praćenje i formiranje rutina prema biološkom satu je najveći benefit za naše telo, ne samo za decu, nego i za odrasle. To znači da se jedan dan, jedan ciklus od 24 sata sastoji od unapred utvrđenih rutina koje mi kao roditelji primenjujemo kod naše dece. Treba da formiramo rutinu spram potreba naše dece, a ne spram našeg životnog stila koji bih ja i dalje volela da živim. To ne znači da ne možemo imati i jedno i drugo, možemo, ali u momentima kada menjamo jedan obrazac spavanja potrebno je da pružimo tu podršku. Drugi modul metode oslanja se na emocionalni angažman, na povezanost deteta sa svojim roditeljem. Jako je bitno da nikada ne zanemarimo dečije emocionalne potrebe i da ih u toku dana oslušnemo – objasnila je gošća nešeg podkasta.

Ona smatra da je dobro da se vrati obavezno spavanje za decu, ali takođe i razvijanje standarda za prepoznavanje i prevenciju poremećaja.

– To je nešto što nije zakonski regulisano. Zato je važno formirati okvire poslovanja i rada svih onih koji su u bliskom kontaktu sa decom. Zašto smatram da bi deca trebala da spavaju u toku dana barem do pete godine? Zato što je detetu san potreban za njegov zdrav, pravilan rast i razvoj. Nije to bitno samo za psihofizički razvoj. Bitno je i za emocionalni i kognitivni razvoj koji su podržani upravo kroz kvalitetan san i duboke cikluse i faze sna. A ukoliko deca u toku vremena koje je predviđeno za spavanje, između 13 i 15 sati, ne spavaju u preškolskoj ustanovi, dešava se to da će telo ući u jedno stanje, u jednu fazu rada određene hormonske sekrecije. Ako ne spavaju u to vreme, onda će u periodu od 17 do 18 sati ući u faze, kako to roditelji lepo objašnjavaju, hiperaktivnosti. Često kažu: „Moje dete je hiperaktivno ili moje dete je histerično”. Zato smatram da postoji obaveza svih profesionalaca i stručnjaka da govorimo o bitnosti i uticaju sna – napominje Javorina.

Stav gošće našeg podkasta je da deci nisu potrebni savršeni roditelji već oni koji su prisutni, smireni, ali osnaženi i koji zapravo razumeju njihove potrebe.

– Ne postoji savršen roditelj. Imam troje dece i dobro znam da ne postoji savršenstvo, niti mislim da je detetu treba savršen roditelj. Detetu je neophodan prisutan roditelj. Prisutnost se razume na ovaj ili onaj način. Prisutan znači da vidimo to dete. Nije dovoljno da samo provodimo vreme 24 sata sa detetom, nego je takođe potrebno da vidimo potrebu deteta, da budemo staloženi u momentu kada su detetove emocije sve samo nestaložene. Uznemireno dete ne može smiriti uznemiren roditelj. Bitan je koncept prisutnosti razumnog roditelja, a ne težiti nečemu što ne postoji kao što je savršenstvo, koliko god mi tome težili – otkriva Javorina.

Na pitanje da li se kaje zbog nečega u životu, naša sagovornica odgovara da se ne kaje ni zbog čega, osim što joj je žao zato što je u mladosti bila veoma naivna.

– Verovala sam da svačija dobra reč znači i dobro delo. Odrasla sam u takvoj kući gde je reč bila obraz, časti, poštenja. Mi smo Ličani, kod nas je lička reč najvažnija, nema ni ugovora toliko vrednog. A onda je došao rat i morali smo da izbegnemo. Došla sam iz malih sela gde sam živela u kolektivnim centrima u veliki grad, na fakultet i za mene je bilo to kao ugovor. A razočarenje koje sam doživljavala u prvim godinama, lomilo me je na milion komada i možda, ako bih nešto mogla da promenim, možda bih promenila to što bih volela da me je neko naučio da ima i drugačijih ljudi od onoga kako smo mi vaspitani – kaže Javorina.

POGLEDAJTE JOŠ