Zašto sami sebe sabotiramo
Ma koliko nekima to neverovatno zvučalo, postoje ljudi koji često sami sebe sprečavaju ili ograničavaju u uspehu ili sreći.
Rade protiv sebe, kako bi se to u narodu reklo, a među psiholozima za takvo ponašanje je odomaćen je izraz samosabotaža. Psihološkinja Liza Gan iz britanske dobrotvorne organizacije „Nuffield healt” razmatrala je ovaj problem u pokušaju da odgovori zašto pojedinci svesno ili nesvesno žele sebi naškoditi.
Nisko samopoštovanje prvo je na listi razloga. Ko ima normalan nivo samopoštovanja, verovatno će pronaći zdravu dozu motivacije i uspeti da ostvari ciljeve koje je sebi postavio. Ljudi koji sebe nedovoljno poštuju, često to neće moći da ostvare.
Svesno izbegavanje dobrih prilika
Osobi kojoj stvari dobro krenu, ako ima nisko samopoštovanje i osećaj sopstvene bezvrednosti, u glavi će se pojaviti misli da nije dostojna uspeha. Ljudi s niskim samopoštovanjem često veruju da nisu vredni uspeha ili sreće, što može dovesti do sabotirajućeg ponašanja koje ih sprečava da postignu svoje ciljeve.
Postignuće i uspeh mogu delovati tim osobama toliko neprijatno da oni svesno odlučuju da izbegavaju prilike za lični razvoj, sreću ili uspeh, objašnjavaju psiholozi.
Kod nekoga uspeh izaziva strah, jer uspešnost sa sobom donosi promene, a promene mogu biti „zastrašujuće”. Bez obzira da li je u pitanju profesionalni ili lični život, ponekad radimo stvari koje ograničavaju naš napredak jer nam je udobno tamo gde jesmo i plašimo se onoga što dolazi. Tako neko beži od razgovora o braku ili deci, ili na poslu od dobrih rezultata koji, istina, mogu značiti unapređenje, ali i veću odgovornost.
Nije lako prepoznati znake samosabotirajućeg ponašanja, jer su često duboko ukorenjeni u način na koji mislimo, osećamo i ponašamo se.
Na primer, možda mislite da ste prirodno stidljivi ili nedovoljno ambiciozni, a zapravo podsvesno sprečavate sopstveni uspeh zbog skrivenog straha ili nelagode.
Psiholozi daju i neke primere samosabotirajućeg ponašanja: prekomerna upotreba alkohola ili droga, podrivanje međuljudskih odnosa, izbegavanje razgovora ili odgovornosti, impulsivnost, izolacija, umanjivanje sopstvenih dostignuća i drugo.
Samosabotaža u međuljudskim odnosima može nastati iz straha da se ne bude emotivno povređen, zatim zbog nekih trauma iz prošlosti ili neizvesnosti i straha od dugoročne posvećenosti. Ogleda se i u odbacivanju partnera u emotivnim vezama, povlačenju iz razgovora o važnim temama, stvaranju nepotrebnih konflikata, preteranoj samokritici, stav je i autora časopisa „Psiholodži tudej”.
Ponašanje se smatra samosabotirajućim i kada stvara probleme u svakodnevnom životu i ometa dugoročne ciljeve.
Samopovređivanje i zloupotreba lekova
Najčešća samosabotirajuća ponašanja uključuju prokrastinaciju, uzimanje lekova na svoju ruku, ali zloupotrebu alkohola, opojnih sredstava, ali i hrane za koju smo svesni da nije zdrava. U takva ponašanje spadaju i razni vidovi samopovređivanja, kao što je sečenje.
Ljudi nisu uvek svesni da sami sebe sabotiraju, a čak i kada povežu određeno ponašanje sa samoporažavajućim posledicama, to nije garancija da će prestati da ga sprovode. Ipak, moguće je prevazići skoro svaki oblik samosabotaže. Bihejvioralne terapije mogu pomoći u prekidanju ukorenjenih obrazaca misli i ponašanja, dok istovremeno jačaju sposobnost promišljanja i samoregulacije. Motivacione terapije mogu pomoći ljudima da se ponovo povežu sa svojim ciljevima i vrednostima.
Vredim uspeha i sreće
Stručnjaci daju i neke savete koji mogu biti od pomoći u odgovoru na pitanje kako da prestanem sebe da sabotiram.
– Prepoznaj ponašanja koja želiš da promeniš. Napiši ciljeve i misli/ponašanja koja te ograničavaju.
– Ospori negativna uverenja. Pitaj se: „imam li stvarne dokaze za to?” Zameni misli poput „nisam dovoljno dobar” sa „vredim uspeha i sreće”.
– Radi na samopoštovanju. Budi prema sebi ljubazan kao što bi bio prema prijatelju. Prihvati da perfekcija ne postoji.
– Postavljaj realne ciljeve. Podeli ih na manje korake. Tako motiv postaje jači, a izbegavanje manje verovatno.