Ne postoji gen za zlo

Šta se dogodi kada se najpoznatija, najopasnija i najanaliziranija figura 20. veka preda sudu savremene genetike? Dvodelni dokumentarni film „Hitlerov DNK – genetski kod diktatora”, koji će premijerno biti emitovan večeras i sutra u 20.00 na Vijasat historiju, donosi otkrića koja menjaju način na koji razumemo njegovu ličnost, poreklo i unutrašnji svet, a time i istoriju koju je oblikovao.

Po prvi put u javnosti pojavljuje se potvrđena analiza Hitlerove krvi, uzete sa komada tkanine iz njegovog bunkera, brižljivo čuvane gotovo osam decenija. Rezultati su istovremeno uznemirujući i fascinantni: rušenje višedecenijskog mita o jevrejskom poreklu, potvrda genetskog poremećaja koji se uklapa u istorijska svedočanstva i neočekivano visoki poligenski skorovi povezani sa neurodivergentnim osobinama.

Bez senzacionalizma

Genetičarka Turi King, poznata po identifikaciji posmrtnih ostataka kralja Ričarda Trećeg, i istoričar Aleks Kej, jedan od vodećih svetskih eksperata za nacistički period, vode gledaoce kroz ovo važno istorijsko putovanje.

Postavili isti uslov pre ulaska u projekat: bez senzacionalizma, bez pojednostavljivanja, bez pokušaja da se nauka iskoristi kao izgovor. Samo rigorozno istraživanje, jasna metodologija i odgovornost prema činjenicama.

Najveći talas iznenađenja stigao je sa otkrićem brisanja gena snažno povezanog sa Kalmanovim sindromom, retkim poremećajem koji utiče na seksualni razvoj, nivo testosterona i fizičke karakteristike genitalija. To otkriće otvorilo je vrata potpuno novom razumevanju Hitlerovog privatnog života, predugo obavijenog misterijama i kontradiktornim svedočenjima.

Turi King naglašava da genetika ne može opisati kako je poremećaj izgledao kod konkretnog pojedinca, ali da se „genetski nalaz izuzetno dobro uklapa sa istorijskim zapisima — medicinskim beleškama iz vremena njegovog boravka u zatvoru i opisima iz doba Prvog svetskog rata”.

Istoričar Aleks Kej taj trenutak naziva „nedostajućim delom slagalice”. Godinama je proučavao Hitlerov život, navike, odnos prema ženama i izbegavanje intime, i smatra da se Kalmanov sindrom uklopio tamo gde su do sada postojale samo pretpostavke. „Sada imamo biološki trag koji podržava ono što istorijski izvori već nagoveštavaju. To ne objašnjava Hitlera u celosti. Daleko od toga. ali nam daje ključ za segment njegovog privatnog života koji je dugo delovao nelogično”, kazao je ovaj istoričar predstavljajući dokumentaarc.

Bolje razumevanje

Drugi nalaz, podjednako značajan, jeste konačno obaranje mita o jevrejskom poreklu. Uprkos višedecenijskim spekulacijama, analiza DNK potvrđuje da je Hitlerova muška linija u potpunosti konzistentna sa zvaničnim dokumentima. Kej naglašava važnost ovog otkrića. „Ovaj mit je bio uporan, često zloupotrebljavan, i uvek prožet ideološkim tumačenjima. Sada konačno možemo da ga zatvorimo”, rekao je Kej.

Posebnu pažnju izazvali su poligenski skorevi koji Hitlera smeštaju u najviši procenat kada je reč o predispozicijama za autizam, bipolarni poremećaj i šizofreniju. I Turi King i Aleks Kej snažno upozoravaju da ovo nikako ne znači da je Hitler imao ove poremećaje, niti da se njegovo ponašanje može tumačiti kroz njih.

Potencijal za pogrešne interpretacije izuzetno je visok, pa dokumentarni film konstantno insistira na objašnjenju: genetika daje samo procenu verovatnoće, ne i dijagnozu. „Ne postoji gen za zlo. Ništa u DNK ne može objasniti genocid”, kazala je Kingova.

Kej ide i korak dalje, podsećajući da opasnost nikada ne leži u jednoj osobi: „Hitler je bio centralna figura nacizma, ali ne i jedina. Da bismo razumeli istoriju, moramo posmatrati i stotine hiljada drugih koji su činili zločine. Ovaj DNK nam pomaže da bolje razumemo jednog čoveka, ali ne daje odgovor na pitanje kako je čitavo društvo dozvolilo da se dogodi ono što se dogodilo”, istakao je Kej.