Dovoljno je samo proći ulicom da se vidi kako gotovo da ne postoji izlog u gradu bez zalepenog postera „Black Friday“, „-50%“ ili „Akcija“. Crni petak je danas sinonim za šoping groznicu, haos po prodavnicama i ogromne redove pred kabinama za probu.

Priča o Crnom petku, međutim, nije nimalo glamurozna.

Iako ga danas doživljavamo kao dan „ludila” u tržnim centrima, Crni petak je nastao daleko pre nego što su portali i društvene mreže počele da pretrpavaju kupce „neverovatnim popustima” i akcijskim ponudama. Iza tog termina krije se jedna sasvim drugačija, gotovo filmska priča, koja nema nikakve veze s današnjim šoping ritualima, već sa haosom na ulicama američkih gradova, nervoznim policajcima i jednom utakmicom koja je preokrenula čitav marketing sveta.

Haos u Filadelfiji

Koreni Crnog petka vode u šezdesete godine prošlog veka, u Filadelfiju, grad u kojem je dan nakon Dana zahvalnosti bio sve osim prazničan.

Svake godine Black Friday se širom sveta održava četvrtog petka u novembru. Tog dana, tradicionalno, počinju božićne i novogodišnje rasprodaje, pa policija ima najviše posla.

Tada je veliki broj ljudi iz predgrađa dolazio u centar grada da obavi svoju novogodišnju kupovinu, a tog petka bi ulice bile potpuno zakrčene i ljudima koji su hrlili na čuvenu fudbalsku Army–Navy utakmicu između vojske i mornarice, dok su se automobili gomilali u nepreglednim kolonama.

Nastajale su ogromne gužve koje su bile problematične za policiju koja je radila intenzivne, duge smene, kako bi se nosila sa sukobima, krađama i saobraćajnim kolapsom.

Policajci preopterećeni gužvom, počeli su taj dan da nazivaju „crnim“, stavljajući do znanja da im je to najteži dan u godini. Nije bilo glamura, nije bilo popusta, samo haos i frustracija.

Prekrajanje priče

Tek mnogo godina kasnije, kada su trgovci shvatili koliki potencijal nosi ideja „najvećih sniženja u godini”, počeli su da preoblikuju priču kako bi zvučala lepše i privlačnije. Umesto policijskog termina koji je opisivao čisto preživljavanje, lansirali su marketinšku verziju po kojoj prodavnice baš tada iz „crvenog“ prelaze u „crno“, odnosno iz gubitka u profit. Naziv je nastao zbog toga što se u računovodstvu crna boja koristi za označavanje dobiti, a crvena za gubitak.

Legenda je bila jednostavna, prijemčljiva i savršeno skrojena za potrošački duh, a istina se polako zaboravila.

Pad berze zlata

Još jedna teorija kaže da je Crni petak dobio ime po velikom padu tržišta zlata u Americi, koji se dogodio 24. septembra 1869. godine. Tada su dva finansijera sa Volstrita, Džej Guld i Džim Fisk, pokušali da manipulišu cenom zlata, tako što su preuzeli nacionalno tržište zlata na Njujorškoj berzi, kupujući ga što više kako bi podigli cene.

Intervencija tadašnjeg američkog predsednika Uliksa Granta pomrsila im je planove. Berza je potonula, došlo je do ekonomske krize, a rezultat je bio bankrot hiljada Amerikanaca. Taj petak je nazvan „crnim” zbog velikog gubitka koji su pretrpeli mnogi ljudi.

Simbol potrošačke kulture

Crni petak je dobijao na popularnosti u Americi tokom 20. veka, a posebno posle 2000. godine, kada je za prodavnice postao najprometniji dan u godini.

Malo po malo, potrošački Crni petak se proširio svetom. Kako piše časopis Forbs, u Kanadi se pojavio 2008, u Velikoj Britaniji 2010, a u Australiji i Novom Zelandu oko 2013. godine. Širio se državu po državu, i danas većina ljudi ima osećaj da je Crni petak tu oduvek, iako je fenomen relativno nov.

Fenomen je posebno ojačao pojavom društvenih mreža, jer mlađi potrošači lakše prate trendove i, u skladu sa tim, traže popuste.

Crni petak se u poslednje vreme proširio i na Sajber ponedeljak, koji je fokusiran na internet trgovinu, a mnoge prodavnice nude Crnu nedelju popusta ili čak Crni mesec novembar.

Danas je Crni petak i u Srbiji postao simbol potrošačke kulture i šoping-manije.