Opera u čast izuzetnog Srbina

U beogradskom pozorištu „Madlenijanum” je tačno na 305. godišnjicu, 26. Oktobra, premijerno kod nas izvedena arija iz opere „Istina u iskušenju” italijanskog kompozitora Antonija Vivaldija. Ovo izvođenje je za nas posebno značajno jer je arija „Tu m’offendi” („Vređaš me”) posvećena jednom izuzetnom Srbinu, grofu Savi Vladislaviću, ambasadoru muzike baroka i Vivaldijevoj meceni.

Ovacijama za njeno izvođenje je bila pozdravljena primadona Jasmina Trumbetaš.

Ta zaboravljena opera prvi put je izvedena u Veneciji 1720. godine u prisustvu grofa Save i njegove supruge Viržinije Trevizan, Venecijanke iz ugledne porodice duždeva. Na taj događaj podseća i poster koji je tada najavio operu. Original, kao i ostala arhiva velikog kompozitora čuvaju se i u Kongresnoj biblioteci SAD i u Institutu Vivaldi u Veneciji.

Opera je prvi put izvedena tokom karnevala u jednom od glavnih venecijanskih pozorišta, Teatru „Sent Anđelo”.

Tri veka kasnije, tokom istraživanja u digitalnoj arhivi Kongresne biblioteke u Vašingtonu, potomak Save Vladislavića, Branko Vukomanović, na libretu naišao je na zapis na staroitalijanskom dijalektu. Bila je to Vivaldijeva posveta srpskom grofu „koji ga je uzeo pod zaštitu”.

Ali ne samo njega, već je i „anđeo čuvar ilirske regije, čije poznaje drevno i jasno poreklo; koje po obe linije potiče pravo od prvih gospodara, despota i grofova tako ratničke i slavne nacije”.

U baroknim odelima

Istoričar Marko Galaso, doktorand savremene istorije na Univerzitetu u Trstu i veliki ljubitelji pozne barokne muzike, izjavio je za „Magazin” da je to veče bilo i podsećanje na jednog od najvećih diplomata u istoriji, čoveka koji je tokom svog avanturističkog života stupao na najprestižnije carske dvorove:

„To remek-delo, kao što se često dešava s velikanima umetnosti, dugo je bilo zaboravljeno – kao i njegov autor, čiji je genije ponovo otkriven tek 1929. Do sada, Srbija nije imala priliku da uživa u zvucima ovog baroknog bisera posvećenog legendarnom grofu Raguzinskom. On je bio diplomata i bliski savetnik cara Petra Prvog Velikog, čiji su uspesi u oblasti međunarodnih odnosa oblikovali istoriju Evroazije remek-delima kao što su ʼMir u Prutuʼ iz 1711, koji je omogućio Ruskoj imperiji da porazi kralja Švedske, pa sve do Kjahtinskog sporazuma iz 1727, kojim su razgraničeni rusko i kinesko carstvo. Tada je bio uspostavljen mir koji, i danas, prkosi istoriji.”

Galaso nije krio koliko je uživao u izvođenju opere, ali i u privilegiji da se s Jasminom Trumbetaš fotografiše odeven u barokno odelo kakvo su nosili njegove omiljene ličnosti Vivaldi, Hendel i Bah:

„Jedno je baviti se istorijom – a sasvim drugo je kada se sama istorija bavi tobom, prenoseći te u epohu koja predstavlja kvintesenciju evropskog modernizma, tako temeljnog za naše vrednosti, a ipak tako dalekog; u doba kada je biti čovek značilo, na primer, mesecima odano služiti svojoj izabranici, zadovoljavajući se jedva primetnim znacima njenog naklonstva, i kada je još uvek transcendentnost usmeravala živote najvećih tokom njihovih poduhvata. Vreme u kome, grof Sava Vladislavić 1727. godine osniva današnju Kjahtu, ruski grad kojem je dao ime Troickosavsk. Za mene je sve ovo bilo krunisanje dva meseca doktorskog istraživanja provedenih u Beogradu, a i iskustva kao člana uredničkog odbora, čija kulminacija je bila objavljivanje monografije ʼGrof Sava Vladislavić Raguzinski”, rekao je Galaso.

Tokom večeri, međunarodna publika se upoznala i s biografskim detaljima ilirskog grofa – od uloge ambasadora pri Vatikanskom dvoru, do braka s venecijanskom plemkinjom Viržiniom Trevisan, do tragičnog gubitka njegove dece.

Istoričar je podsetio da je pomenuta arija mali, ali značajan znak Vivaldijeve zahvalnosti zaštitniku koji ga je velikodušno primio u svoj dom u jednom od najvažnijih trenutaka njegovog života. Bez grofa Save, moguće je da Vivaldi ne bi napisao nekoliko godina kasnije možda i svoje najčuvenije delo „Izazov harmonije i inventivnosti”, instrumentalni opus u kojem se nalaze i „Četiri godišnja doba”.

Pored Jasmine Trumbetaš zapažene uloge u ovom muzičkom događaju imali su sopran Jekaterina Mjazina, mecosopran Irina Rejnard i bariton Leonid Bahtalina, uz pratnju Orkestra solista Beograda pod vođstvom Jevgenija Suslova. Repertoar je uključivao dela Mocarta, Sen-Sansa, Žorža Bizea i Đakoma Pučinija.

Na beogradskoj premijeri Elmira Ščerbakova, specijalna izaslanica ministra spoljnih i ekonomskih pitanja Vlade grada Moskve, ekspert UN za kreativne gradove, izjavila je da je fascinirana grofom Vladislavićem i njegovim tekovinama i da je sa svojim timom „Dane Moskve u Srbiji” posvetila ovom velikanu svetske istorije. Očekuje da će opera uskoro biti izvedena i u Moskvi, a najavila je i da će izložba Međunarodnog komiteta za obeležavanje 300 godina Trojickosavska, čiji je član, postaviti svoju izložbu u Palati Nariškin-Vladislavić. To zdanje je grof Sava dobio od cara Petra Velikog 1702. godine na poklon. Ta palata je proglašena za kulturno dobro od federalnog značaja u Rusiji. Počasni konzul Jermenije, Predrag Tomić, izjavio je da mu je čast što je imao privilegiju da prisustvuje premijernom izvođenju arije Vivaldijeve opere posvećene tako jednom značajnom Srbinu o kome se veoma malo zna u javnosti. I Mohamed Karmuš (sekretar Udruženja srpsko-marokanskog prijateljstva), zadivljen je kako se Srbija odužila svom najvećem predstavniku istorijskog perioda u kojem nije bila na sceni.

Protagonisti opere „Istina u iskušenju” bore se za presto. Fabula opere odvija se u izmišljenom Ormu, na obali reke Inda. Sultan Mamud ima dva sina Zelima i Melinda rođenog iz ljubavne veze sa robinjom Damirijom. Sultan je, da bi izbegao sramotu, zamenio decu, Melindo je odrastao kao naslednik, a pravi sin Zelim kao običan građanin. Pred kraj života, želi da istina izađe na videlo, ali to izaziva niz sukoba.

„Kad sam preslušala operu, videla sam da je podela predviđena za koloraturne ženske glasove, što ja nisam. Izabrala sam dve arije koje su mi se dopale, koje sam i smatrala da mogu da iznesem. Konsultovala sam kolege, dirigente koji se bave barokom. Malo po malo, probe, i došli smo do izvođenja Vivaldija s posvetom Savi Raguzinskom u Srbiji”, rekla je primadona.

Nije krila koliko je oduševljena grofom i da bi se sad vratila u to vreme. Podsetila je koliko se tada poštovalo ono što rade umetnici, a grof Sava je podržao Vivaldija da napiše i prvi put izvede ovu operu. Drago joj je i što su su s njom u ovom kulturnom događaju bile kolege iz Rusije.

„Ovome je prethodilo prelepo istraživanje. Kada me je pozvala ambasador Ljiljana Nikšić, bila sam skeptična. Nisam ni znala da postoji ova opera, čak ni kolege koje se posebno bave barokom nisu znale da postoji Vivaldijeva opera posvećena grofu Savi”, kazala je prvakinja opere Narodnog pozorišta.

Dani Moskve u Beogradu

Na beogradskoj premijeri potomak Save Vladislavića, Branko Vukomanović, predsednik Komiteta TSK 300, bio je odeven u frak. Fotografkinja Vukica Mikača ovekovečila je ovaj događaj. Na fotografijama se nalazi i primadona Trumbetaš u predivnoj baroknoj haljini od rojal bordo somota i perikom koja je bila karakteristična za dame barokne epohe.

„Dani Moskve i Beograda u Srbiji” protekli su u znaku lika i dela grofa Save Vladislavića, diplomate koji je uticao na istorijske tokove naše civilizacije. Započeti su u „St. Ridžis” hotelu na gala večeri Grada Beograda i Grada Moskve, izložbenom postavkom o njegovim tekovinama, kao i promocijom jubilarne monografije o grofu Savi i gradu koji je osnovao na najdaljoj tački pravoslavlja Trojickosavsku, danas Kjahti, jedinom gradu koji je nosio ime Sv. Save, potom, promocijom u Narodnoj skupštini, a završeni su gala koncertom u „Madlenijanumu” u čast ambasadora baroka i mecene Vivaldija.