Lepota ne trpi brzinu

U Galeriji Univerzitetske biblioteke „Nikola Tesla” u Nišu održana je izložba kaligrafskih radova Aleksandra Stankovića, jednog od retkih umetnika u Srbiji i Evropi koji se bave arapskom kaligrafijom. Mnoge Nišlije dolazile su po više puta – da u tišini i miru još jednom osete lepotu ispisanih slova. Među najzainteresovanijim posetiocima su niški studenti likovne umetnosti.

Aleksandar Stanković po zanimanju je laboratorijski tehničar u niškom Institutu za javno zdravlje. Krasnopisom se, kako kaže, bavi iz dubokog unutrašnjeg poriva. Samouk i istrajan, iz hobija je naučio arapski jezik zbog slova neobičnog izgleda, a pisanje pretvorio u umetnost koja ga danas predstavlja širom sveta. U njegovim radovima, pored arapskog, susreću se sve više i dva ovdašnja pisma – ćirilično i latinično – i svako nosi njegov lični pečat.

Njegovo interesovanje za arapsko pismo počelo je još u detinjstvu. Kao dvanaestogodišnjak, na letovanju, slučajno je u ruke uzeo kutijicu filma za foto-aparat na čijoj deklaraciji je video nepoznata, zakrivljena slova.

– To me je očaralo. Počeo sam da prepisujem te znakove, iako nisam imao pojma šta znače. Bila je to ljubav na prvi pogled – priseća se on s osmehom.

Bez interneta i učitelja, korak po korak naučio je arapsko pismo i jezik, koji danas tečno čita i piše.

– Kaligrafija je za mene više od lepog pisanja, to je duhovni čin. Kad radim, prizivam tišinu, jer se samo u tišini može uspostaviti veza s onim što je uzvišeno – kaže Stanković.

Naziv niške izložbe „Prizivam tišinu” upravo je izraz tog njegovog doživljaja. Radovi su pretežno posvećeni sakralnim temama: biblijski citati, molitve i zapisi svetitelja ispisani su perima od trske i bambusa, uz korišćenje tradicionalnog tuša i ručno pripremljenog papira. Stanković svojim radom vraća dostojanstvo zanatu koji je gotovo iščezao, čuvajući, kako ističu kritičari, duh starih rukopisnih knjiga i vizuelnu poeziju reči.

Aleksandar naglašava da je naše pismo neiscrpan izvor nadahnuća i dokaz duhovne snage srpske kulture.

– Ćirilica je zahtevna, ali vanvremenska. Naši kaligrafi su u manastirima pisali remek-dela koja i danas svedoče o dubini vere i lepoti duha – kaže krasnopisac, koji je u Srbiji izlagao, pored Niša, i u Prokuplju, Paraćinu, Aleksincu i Beogradu.

Za svoje radove koristi pribor koji pravi sam – pera od trske ili bambusa, ručno sečena pod određenim uglom.

– Za svako slovo postoji alat. Kaligrafija ne trpi brzinu, sve mora biti u miru i strpljenju. Zato je i naziv izložbe došao sam od sebe – jer bez tišine nema lepote slova – kaže Aleksandar.

Kaligrafija, dodaje, nije samo veština lepog pisanja – ona je meditacija, molitva, najbolji način da se misli smire. Možda upravo zato, u vremenu digitalnih ekrana, veštačke inteligencije i užurbanih poruka, njegov rad deluje kao tiho podsećanje na nešto što smo skoro zaboravili – na lepotu strpljenja i vrednost rukopisa.

Član Udruženja arapskih kaligrafa

Iako nije školovani umetnik, upornošću i radom stekao je poštovanje umetničke zajednice i postao član Udruženja arapskih kaligrafa. Zbog te posvećenosti 2020. dobio je nagradu na Bijenalu arapske kaligrafije u Kairu, kao jedini predstavnik Evrope u konkurenciji više od tri stotine umetnika iz celog sveta. Nažalost, zbog pandemije korone nije mogao i da fizički prisustvuje, ali je njegov rad prošao žiriranja. Učestvovao je i na izložbama u Libanu, Siriji, Bangladešu i Bosni, sarađivao je s ambasadama Egipta i Turske i ispisivao kaligrafiju u rezidenciji turskog ambasadora u Beogradu.