Kafka – dijagnostičar našeg doba

Rita Mašalino (Đenova, 1946) istaknuta je italijanska teoretičarka književnosti, književnica, kafkiolog i germanista. Autorka je više desetina publikacija (pesama, romana, priča, naučnih radova, kritika, studija o filmu, slikarstvu i vizuelnim umetnostima). Jedan je od najznačajnijih poznavaoca Kafkine književnosti u Italiji i priznati stručnjak semantičke analize književnih tekstova. Dobila je mnoge značajne italijanske i evropske nagrade za svoj rad.

Kafka je veliko, možda jedno od najvećih imena od uspostavljanja umetnosti pisane reči. Kada ste bili mladi, šta vas je privuklo i zašto ste se opredelili za proučavanje Kafkinog opusa?

Naša nastavnica italijanskog u prvom razredu srednje škole zadala nam je preko leta da čitamo nekoliko autora, o kojima ćemo razgovarati na početku školske godine. Ja sam dobila zadatak da pročitam neka Kafkina dela i napišem prezentaciju kako bismo o tome diskutovali. Kupila sam dela koja su bila dostupna i počela da čitam „Metamorfozu”. Već posle nekoliko redova, priča mi se nije dopala, ali sam nastavila sa čitanjem, a onda sam definitivno stala. Ono što sam pročitala, objektivno mi se činilo kao čista glupost. No, na univerzitetu (prva godina) morali smo da pročitamo skoro sva Kafkina dela na nemačkom. Tek kada sam pročitala prve redove nemačkog izvornog teksta „Metamorfoze”, bila sam zapanjena čudesnim jezikom u originalu, načinom razmišljanja Franca Kafke i nastavila sam dalje da čitam njegova dela sa sve većom strašću.

Ako je Kafka kao prorok u „Procesu” i drugim delima nagovestio pojavu nacizma tridesetih godina 20. veka, da li vi kao semantički naučnik i poznavalac njegovog opusa možete da nam kažete nazire li se iz Kafkinih, sigurno proročkih, dela pojava nekog novog globalnog kulturnog i društvenog oblika totalitarizma u budućnosti, čije osobine još ne razumemo...

Kafka je vrlo rano postao svestan da u tonu nemačkog jezika postoji klica agresivnosti. Zaista, nemački jezik semantički i morfološki, u svojoj sintaksi i leksici – u velikoj meri i duboko određuje da čovek koji se tim jezikom služi ne može tako lako da iskaže ono što slobodno želi, već mora da se služi onim što je već propisano. Unutar takvog jezika, njegovih kodiranih navika i načina života njegovih korisnika – bila je moguća svaka vrsta totalitarizma. I još je.

Kafka je bio sanjar, nadrealistični pisac čija dela obiluju metaforama i skrivenim značenjima. Šta je ono što je kod Kafke do sada najmanje analizirano u književnoj recepciji?

Zaista, postoji mnogo „najmanje analiziranih” ili uopšte ispravno neobrađenih Kafkinih dela. Dug bi bio spisak... A to se događa upravo zbog kritičke navike teoretičara i kritičara da izmišljaju svoja subjektivna tumačenja o značenju nekih književnih dela i predstavljaju ih kao „objektivna”. U svakom slučaju, volela bih više objektivnosti u tumačenjima, ali naravno da poštujem tumačenja koja nisu analize, već slobodne impresije i mišljenja različitih čitalaca i naučnika.

Kafkina novela „Metamorfoza” je remek-delo. Ne čini li vam se da se u savremenom svetu, na svim poljima, događa jedna globalna metamorfoza?

Iako je svet doživeo mnoge promene, pogotovo u savremenom dobu, ipak nema ničega novog pod suncem, što govori i Biblija. Tačnije – ne može biti ničega novog na metafizičkom nivou, što je i sam fokus Kafkine filozofske misli i čime se on detaljno bavio u gotovo svim svojim delima, ipak, ne postajući vernik. Što se mene tiče, danas postoje ratovi kao što je to bilo i u prošlosti, gde suprotni pogledi na svet nisu mogli mirno koegzistirati zbog previše različitih navika i običaja života, razmišljanja, konzervativnog i progresivnog, itd. Tako je i danas, a biće i sutra. Nisu svi ljudi na istom nivou razumevanja, a takođe nisu sve zemlje i sve vlade napredovale istom brzinom, tako da će anahronizmi postojati uvek u budućnosti.

Kako bi Kafka ocenio naše vreme?

Mislim da bi Franc Kafka voleo da vidi samo ono čovečanstvo koje je zainteresovano za istinu, jer je on oduvek voleo istinu. Samo tako nepravda ne bi mogla da dominira.

Kulturni pokret čiji ste inicijator „Drugi italijanski humanizam” rodio se iz Italijanske akademije za analizu značenja jezika. Šta on u stvari predstavlja za kontinuitet umetnosti?

Osnivanje pokreta „Secondo Umanesimo Italiano” („Drugi italijanski humanizam”) prvenstveno je zbog podrške slobodi misli i demokratiji u kulturi i umetnosti. Promovisanje tog pogleda na svet vrši se kroz analize i eseje o gotovo svim umetnostima (književnost, vizuelne umetnosti, muzika itd.), koji se publikuju u glasilu pokreta „Quaderni del ’Secondo Umanesimo Italiano’”. Glasilo se sastoji od niza radova o različitim kulturnim argumentima kako bi se širio izraz takvog pogleda na svet, u skladu sa nekim relevantnim ciljevima italijanskog humanizma, čiji su zagovornici bili pristalice objektivne semantičke analize književnih, filozofskih i verskih tekstova, za slobodu misli i demokratiju, zbog čega ih je Inkvizicija progonila i žive spaljivala po nalogu Rimske crkve. Smatram da se i danas značenjima tekstova, originalnih i prevedenih, manipuliše ili se analiziraju na pogrešan način. To je cilj „Drugog italijanskog humanizma”: sloboda misli, objektivnost tumačenja tekstova i događaja, a sve da bi demokratska kultura bila istinska. Stoga postoji stvarna potreba za drugim italijanskim humanizmom – jer savršenstvo nije nigde nedostižno i takođe se mora težiti izvesnoj intelektualnoj iskrenosti kao moralnoj dužnosti.

Onda, verovatno, zastupate i to da Evropa zavređuje jedan veliki „reset” na kulturološkom planu...

Da, zaslužuje. Evropa zaslužuje kulturno resetovanje počevši od svojih samih temelja.

Da je Kafka danas živ, šta bi nam rekao o nama?

Mogu samo reći i ponoviti da bi tražio istinu kao što je to uvek činio tokom svog kratkog života.

Za kraj, možete li nam ukazati na nešto veoma važno iz Kafkinog opusa, nešto univerzalno važno za sve – i za umetnost ali i za život običnog, tzv. malog, čoveka?

Čovek i pisac Franc Kafka uglavnom je živeo za pravdu, istinu i dostojanstvo ljudskog bića. To bi trebalo da bude univerzalno važna i jedina neosporna Kafkina poruka svim ljudima. Bio je protiv svake dogme, bio je, takoreći, pravi, iskreni humanista.