„Opasne veze" na televizijski način

Sigurno se svi dobro sećate filma „Opasne veze“ iz 1988, raskošne kostimirane drame Stivena Frirsa, zasnovane na klasičnom romanu Pjera Šoderloa de Lakloa. Film prati manipulativne igre moći, zavođenja i osvete u visokom francuskom društvu 18. veka, kroz fatalni duel markize de Merteej i vikonta de Valmona. Ovo ostvarenje obeležila su briljantna glumačka ostvarenja Glen Klouz, Džona Malkoviča i Mišel Fajfer, kao i izuzetni scenario Kristofera Hemptona nagrađenog Oskarom. „Opasne veze“ ostao je upamćen i kao jedan od najuticajnijih filmova o psihologiji zavođenja i društvenim maskama, te kao referentna ekranizacija koja je obeležila žanr.

Idući tragom ovog kultnog filma, francuski scenarista Žan-Batist Delafon odlučio je da jednu od najpoznatijih literarnih priča 18. veka prikaže iz potpuno drugačijeg ugla. Njegova serija „Zavođenje markiza De Mertej , koja je dostupna na HBO Maks, pomera težište radnje na markizu koju je sjajno dočarala Anamaria Vartolomei.

- Originalni zaplet filma prepoznatljiv je u našoj adaptaciji, ali tek od četvrte epizode. Prve tri epizode su potpuno moja kreacija. U romanima i u ranijim filmovima Mertej je već moćna, formirana ličnost. Ali, ona često nije aktivni pokretač radnje, jer je fokus na Valmonu i njegovim zavodničkim manipulacijama. Za mene je bilo važno da ispričam celu njenu priču, da se vratim pre početka romana, do trenutka kada tek postaje onakva kakvu je znamo, kao markizu Mertej – objašnjava u intervjuu ua „TV reviju“ Žan-Batist Delafon.

Serija počinje u trenutku kada Mertej ima samo sedamnaest godina i to je period o kojem roman ne govori, a ovom scenaristi pružio je prostor da je konstruiše kao punokrvnu, složenu, tamnu, moćnu osobu, koja je ispred svog vremena.

Jedan od najvećih izazova, ističe, bio mu je kako da preoblikuje odnos Valmona i gospođe de Turvel.

- U knjizi je Valmon zaista zaljubljen u gospođu de Turvel, koja je oličenje vrlina i moralne nepokolebljivosti. To za našu seriju ne bi funkcionisalo jer je za nas - u svih šest epizoda – ključan odnos između Valmona i Mertej. Zato sam želeo da povežem sva tri lika u trougao u kojem i Valmonova i Turvelina priča bivaju svesno oblikovane i manipulativno vođene od strane Mertej -  dodaje ovaj scenarista.

Iako se radi o delu iz kasnog 18. veka, Delafon smatra da modernizacija gotovo nije bila potrebna:

- „Opasne veze” su same po sebi neverovatno moderne. Njihova otrovnost, lucidnost i tema ženske moći zvuče snažno i za Tik Tok generaciju. Kada sam prvi put čitao knjigu sa 19 godina, delovala je kao udarac u lice. To sam želeo da zadržim – podvlači.

Ranije adaptacije, kao što su Formanova i Frirsova, smatra, nisu izgubile na svežini. Naš sagovornik priznaje da je stil dijaloga nastajao intuitivno jer je jezik morao da funkcioniše i za savremenog gledaoca, ali da ne naruši atmosferu epohe.

Posebno ga je zanimalo da razvije likove koji su u romanu i filmovima potisnuti - Danceni i Sesil de Volanž. U Frirsovoj adaptaciji igrali su ih Kijanu Rivs i Uma Turman, ali njihova priča je ostala fragmentarna. Proširena je i uloga Madam de Rozmond, koju tumači Dajan Kruger:

Delafon otkriva i da jedna scena iz romana nikada nije bila opcija: O kojoj je to reč?

- Reč je o sceni u kojoj Valmon siluje tinejdžerku. To je najbrži način da izgubite svaku empatiju gledaoca - nije bilo potrebe ni za kakvom raspravom, jednostavno smo to isključili.

Takođe, došao je do još jednog zanimljivog rešenja. Budući da je roman epistolaran, postavljalo se pitanje kako ga pretvoriti u seriju. Međutim, kako nam objašnava Delafon, ispostavilo se da je to prednost.

- Pisama ima mnogo, a ona su odličan dramaturški alat. U seriji likovi neprestano šalju jedni drugima pisma, uz dosta naracije koja stvara ironičnu distancu između onoga što čitate i onoga što gledate – naglašava.