Telesna mast čuva uspomene na stres i tugu

U savremenim raspravama o zdravlju, telesna masnoća se često posmatra kao neprijatelj i nešto što brzo treba „uništiti“ kroz stroge dijete, gladovanje ili stalnu krivicu.

Nedavni pristup naučnika, međutim, nagoveštava potpuno drugačiji pogled: masno tkivo nije samo pasivna zaliha energije, nego i čuvar biološke i emocionalne priče našeg organizma. Ferdinand fon Mejen, švajcarski biohemičar, na predavanju u Lionu je rekao: „Mast nije neprijatelj, to je arhiva vašeg života.“

On je objasnio da se svaka masna ćelija ponaša kao „memori-jedinica” koja pamti periode gladi, stresa i emocionalnog bola. Kada telo pokušavamo da „kaznimo“ kroz dijete, izgladnjivanje i samoprezir, ono to tumači kao novu pretnju i aktivira sopstvene zaštitne mehanizme, piše časopis Nature.

„Arhiva“ u masnim ćelijama

Masne ćelije su jedan od najvećih tipova ćelija u ljudskom telu, svaka ćelija ima prečnik od 100 do 120 mikrona. Gotovo cela zapremina pojedinačne masne ćelije sastoji se od jedne kapljice lipida (masti ili ulja). Masne ćelije i njihovo potporno vezivno tkivo koje ih okružuje čine masno tkivo. Masno tkivo formira izolacioni sloj ispod kože, skladišteći energiju u obliku masti stvorene od viška hrane.

Masno tkivo, prema ovoj teoriji, nije samo rezervni depo za višak kalorija, već je to dinamičan organ koji sadrži tragove hormona stresa i zapaljenskih supstanci, ne samo trenutno, već kao svojevrsnu ličnu istoriju.

Naučna istraživanja ukazuju da adipociti (ćelije koje čuvaju masti) mogu da zadrže epigenetski „memorijski zapis” prethodnih stanja, na primer, gojaznosti ili intenzivne restrikcije hrane, čak i nakon što se telesna težina promeni, piše PubMed. U njihovom novijem radu autori navode:

„ Masne ćelije čuvaju sećanja na gojaznost u svom ćelijskom jedru. Ova sećanja ostaju čak i nakon programa mršavljenja”.
Taj efekat može da objasni i zašto mnogi koji izgube težinu ponovo dobiju kilograme, tzv. jo-jo efekat.

Od kazne do saradnje

Švajcarski biohemičar je izneo primer žene koja je više od deset godina „ratovala” sa kilogramima. Kada je, umesto oštrih dijeta, odlučila da prihvati svoje telo, uvede redovan san, laganiji režim ishrane i zahvalnost svom organizmu, izgubila je osam kilograma i to bez odricanja. Analize su pokazale pad hormona stresa i poboljšano varenje.

„Telo ne troši kalorije – ono otpušta strah“, rekao je Fon Mejen.
S druge strane, kada mast prestane da bude neprijatelj, a postane signal, metabolizam se menja. Ćelije masnog tkiva počinju da luče antiinflamatorne proteine koji podmlađuju kožu i krvne sudove. Mršavljenje tada više nije kazna, već nuspojava pomirenja sa sobom. Telo, kada ga prestaneš forsirati, počinje da sarađuje.

Mast te ne sabotira

Odrasli imaju relativno konstantan broj masnih ćelija - njihov broj se ne povećava niti smanjuje, već se samo šire ili skupljaju. Kada dostignemo odraslo doba, gubitak/dobijanje na težini znači da naše postojeće masne ćelije menjaju veličinu, a ne broj. Prosečno ljudsko telo sadrži oko 30 milijardi masnih ćelija i one nisu samo skladište, već su, zapravo, aktivni endokrini organ, koji proizvodi hormone i komunicira sa drugim sistemima tela. Genetika igra veliku ulogu u tome gde će naše telo skladišti masti i zbog čega neki ljudi skladište više masti u određenim oblastima.

„Mast te ne sabotira – ona te štiti. Kad joj pokažeš da je bezbedno, ona se povuče“zaključio je naučnik.
Svaki kilogram, po tom pristupu, nije samo teret koji treba uništiti, već deo priče koji želi da bude saslušan. Tako prava transformacija ne počinje u frižideru, već u tonu glasa kojim pričaš o sebi.
Ovakav pogled otvara brojne implikacije: umesto da telo uvek kažnjavamo, možemo ga naučiti saradnji kroz pažnju, mir, dovoljan san i ishranu koja ne izaziva stalan stres. Nauka potvrđuje da masno tkivo pamti i da možda jedini put nije borba protiv toga, već promena odnosa, zaključuje Science News.